Родитељи из пакла: Правили децу да би их злостављали

То је нужна мера да би се дете заштитило, али је много важнији задатак помоћи породици да промени понашање и реши проблеме, како би деца остала с родитељима.

Када породични дом није најбезбедније место за одрастање деце, тада суд одлучује о њиховој судбини. Само у Лесковцу, годишње се десеторо до петнаесторо малишана измести из својих породица.

Гордана Анђелковић из Центра за социјални рад у Лесковцу каже да је одлука о одвајању деце од родитеља искључиво у надлежности суда.

"Међутим, постоји као мера неодложне интервенције, када орган старатељства има овлашћење и права да донесе хитну меру одвајања деце из породице када је живот и безбедност угрожена," каже Гордана Анђелковић.

Наћи начин да се биолошкој породици помогне да превазиђе проблеме како би деца остала са родитељима, није увек лак задатак, нарочито ако породица не жели да сарађује. Породични сарадници, који треба да постану део система социјалне заштите, за сада експериментално раде са 40 породица и 90 деце.

Бранкица Лапчевић један од породичних сарадника каже да они имају могућност да улазе у породице и са њима раде интензивно шест месеци.

"Број породица са којима ради један породични сарадник је мањи, самим тим се пружа квалитетнија и боља услуга јер се сарадник непосредно укључује у живот породице", каже Лашчевић.

Зоран Милачић из Центра за заштиту деце, одојчади и омладине у Звечанској улици каже да је приступ другачији јер се гледа да се биолошкој породици пружи максимална помоћ.

"Сматра се да уколико се пружи адекватна помоћ породици да се пружила и најбоља помоћ детету. Сасвим је сигурно да је детету најбоље у природној породици", каже Милачић.

У домовима у Србији одраста 916 деце, што је много мање него ранијих година. Ради се и на томе, да се прекинуте везе између њих и биолошких родитеља поново успоставе, како би се деца у неком тренутку вратила у породични дом.