Roditelji iz pakla: Pravili decu da bi ih zlostavljali

To je nužna mera da bi se dete zaštitilo, ali je mnogo važniji zadatak pomoći porodici da promeni ponašanje i reši probleme, kako bi deca ostala s roditeljima.

Kada porodični dom nije najbezbednije mesto za odrastanje dece, tada sud odlučuje o njihovoj sudbini. Samo u Leskovcu, godišnje se desetoro do petnaestoro mališana izmesti iz svojih porodica.

Gordana Anđelković iz Centra za socijalni rad u Leskovcu kaže da je odluka o odvajanju dece od roditelja isključivo u nadležnosti suda.

"Međutim, postoji kao mera neodložne intervencije, kada organ starateljstva ima ovlašćenje i prava da donese hitnu meru odvajanja dece iz porodice kada je život i bezbednost ugrožena," kaže Gordana Anđelković.

Naći način da se biološkoj porodici pomogne da prevaziđe probleme kako bi deca ostala sa roditeljima, nije uvek lak zadatak, naročito ako porodica ne želi da sarađuje. Porodični saradnici, koji treba da postanu deo sistema socijalne zaštite, za sada eksperimentalno rade sa 40 porodica i 90 dece.

Brankica Lapčević jedan od porodičnih saradnika kaže da oni imaju mogućnost da ulaze u porodice i sa njima rade intenzivno šest meseci.

"Broj porodica sa kojima radi jedan porodični saradnik je manji, samim tim se pruža kvalitetnija i bolja usluga jer se saradnik neposredno uključuje u život porodice", kaže Laščević.

Zoran Milačić iz Centra za zaštitu dece, odojčadi i omladine u Zvečanskoj ulici kaže da je pristup drugačiji jer se gleda da se biološkoj porodici pruži maksimalna pomoć.

"Smatra se da ukoliko se pruži adekvatna pomoć porodici da se pružila i najbolja pomoć detetu. Sasvim je sigurno da je detetu najbolje u prirodnoj porodici", kaže Milačić.

U domovima u Srbiji odrasta 916 dece, što je mnogo manje nego ranijih godina. Radi se i na tome, da se prekinute veze između njih i bioloških roditelja ponovo uspostave, kako bi se deca u nekom trenutku vratila u porodični dom.