Саша Јанковић: Управа за урбанизам оштетила Лесковчане лошом контролом градње „Багата“

Реч је о двоспртаном здању из 1929. године под заштитом државе, које је због необезеђеног градилиша напукло на десетине места, преноси ЈугМедиа.

Начелница Јасминка Миленковић тврди, међутим, да је омбудсман погрешио адресу јер је у Управи за урбанизам урађено све по закону и што је у њиховој моћи да се овај проблем реши.

„Грађевинска инспекција је инвеститорима, „Енергосистему Чогурић“ и брачном пару Миљи и Ратиславу Здравковићу, дала још пре две године рок за исправљење пропуста. Инспектори су тада констатовали да пре подизања објеката није урађена неопходна дилетација тла и да су извршена знатна одступања од урбанистичког плана“, објашњава Миленковићева.

У образложењу, објављеном на званичном сајту заштитника грађана, слично констатује и сам Јанковић , али и закључује да грађевинска инспекција заправо „није предузела законом прописане мере у циљу забране даљег извођења радова, као и да није спровела извршно решење о рушењу изведених радова који одступају од издате грађевинске дозволе на делу објекта“.

Миленковићева тврди да је решење о забрани даљих радова још увек на снази, а на питање новинара „Југмедие“ како је могуће да се они увелико изводе и подижу спратови на „спорном“ објекту, кратко је одговорила: „То ми не знамо“.

Један од инвеститора, Ратислав Здравковић раније је рекао „Југмедии“ да није одговоран за пуцање старе зграде и да није радио мимо плана.

„Пре него што сам почео да копам подрум, саградио сам потпорни зид, а ја нисма хтео подрум, него је био предвиђен градским планом. Утрошио сам брдо гвожђа и бетона и све урадио по прописима“, казао је Здравковић.

Са друге стране, заштитник грађана истиче да је овде реч о неефикасном, неажурном и непрофесионалном поступању управе.

„То је имало за последицу одуговлачење управног поступка и тиме наступање знатне штете на стану притужиља М. П. и Д. П. Управа за урбанизам извршила је грубу повреду, не само право притужиља већ и повреду јавног интереса, имајући у виду да оштећени објекат представља културно добро“, истиче се у образложењу омбудсмана.

Миленковићева са друге стране твди да је Управа за урбанизам у више наврата слала све информације заштитнику грађана, као и да су за кажњавање надлежни инспекцијски органи, а не служба којом руководи. „Ова Управа, на основу одребди Закона о планирању и изградњи, не може да предузме никакве мере према инвеститорима. То чине инспекцијски органи“, понавља Миленковићева.

Заштитник грађана ову тврдњу не прихвата.

„Решења нису спроведена, нити добровољно од стране самог инвеститора, нити принудним путем од стране надлежног органа који је по слову закона био дужан, да након истека рока за добровољно извршење и доношења закључка о дозволи извршења предузме мере у циљу њиховог спровођења, а на терет извршеника. Такво поступање Градске управе града Лесковца је у конкретном случају, а без неког оправданог разлога, изостало“, истиче омбудсман, који је препоручио да  оштећеним Лесковчанкама понуди обештећење штете.

Управа има рок од 60 дана да заштитника грађана обавести о предузетим мерама и доставити доказе о томе.