Сећање Топличана на Зорана Ђинђића

Десет година после Зорановог убиства сећања на њега навиру попут реке у којој је као дете волео да пеца. У Прекопуцу код Прокупља, очевом родном селу Зоран Ђинђић је најчешће боравио као мали.

"Ја сам му право зврчку и удицу. Честитку за сваки рођендан и док је био дете и после, и председник кад је био, слао ми је честитку", каже Зоранов рођак Братимир Костић.

Богољуб Ђинђић из села Прекопуце каже да је Зоран уживао у спорту.

"Видео сам у њему пуно енергије, чак је и остале терао, а људи немају појма да играју фудбал. Говорио је: "Ајде, играј, улази". Такав је он био!", каже Богољуб.

Прокупље је било незаобилазан део његовог одрастања. Навијање за шампионе који су из прашњавих подрума славу града на Топлици широм света пронели у боксерским рукавицама, подстакли су га да касније овде свесрдно подржи идеју изградње спортске хале.

"Нон-стоп се радило са огромним ентузијазмом. Радило се и по 15 сати дневно. И није било недеље да се није он лично интересовао докле се стало и да се убрза, да се пројекат приведе крају", каже Горан Мрдаковић, бивши потпредседник Извршног одбора Прокупља.

Иако овде није рођен, Зоран је Топлицу одувек доживљавао као свој завичај. Једини споменик у Србији, подигнут Зорану Ђинђићу у част налази се овде у Прокупљу испред спортске хале која носи његово име.

Спомеником је овековечен његов препознатљив покрет, онако како је Топличанима остао у сећању, са руком испруженом напред.