Србија преузима председовање ОЕБС

Стални представник Србије при ОЕБС-у преузима председавање овим телом 1. јануара, а 15. јануара, како је најавио Дачић, биће одржана прва конференција Сталног савета ОЕБС-а, која ће означити званичан почетак председавања Србије тој организацији.

"Петнаестог јануара биће одржана прва седница Сталног савета ОЕБС-а, којом ћу ја председавати, што ће означити званични почетак председавања Србије", рекао је Дачић крајем децембра на редовној месечној конференцији за медије.

Србија ће, према Дачићевим речима, имати веома озбиљну дужност, а то да је да се труди да буде кредибилан председавајући који ужива поверење свих страна и који ће предузимати мере и кораке у правцу деескалације сукоба и конфликата.

Дачић је подсетио и да ће 2015, година српског председавања ОЕБС-у бити важна јер ће тада бити обележена 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија.

Шеф српске дипломатије је недавно, у ауторском тексту за "Недељник", оценио да је председавање ОЕБС-у прилика која се не пропушта и да ће Србија, која је на најгори могући начин осетила шта значи изолација, добити шансу да своје тешко искуство претвори у јасан добитак.

Србија, како је рекао, треба да проба да буде председавајући који ће помоћи ОЕБС-у да буде мост и веза између сукобљених страна, да разговара са свима и да их убеди да је дијалог једино решење.

"Оно што је, при том, за нас добро, јесте чињеница да постајемо председавајући у тренутку када ни са једним од бораца у рингу немамо никакве нерашчишћене рачуне, нити било који проблем због којег би нас било ко од њих доживео као непријатеља, или чак опасност", напоменуо је Дачић.

Србија, према његовим речима, не сме да се меша у сукоб "џинова међународне заједнице" поводом украјинске кризе, нити сме да дозволи себи да суди било коме од великих играча.

Генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер оценио је да су предности Србије, као председавајућег тој организацији, њена ангажованост на европском путу и јаке везе с Москвом, што јој омогућава да буде искрени посредник.

"Наравно, Србија и сама има искуство са регионалним конфликтима и њиховим последицама. Земља је морала да научи неке горке лекције, које сада може да примени у другацијем контексту", приметио је Занијер недавно у интервјуу радију Дојче веле

Он је рекао да председавање ОЕБС-у носи важну улогу политичког вођства у тој организацији и да представља добру прилику, посебно у ситуацијама велике поларизације као што је актуелна, да се делује као посредник од поверења и да се решавају горући проблеми.

ОЕБС, формиран крајем 1970-их година, има 57 држава чланица из Европе, Северне Америке и Централне Азије, које заједно броје око милијарду становника.

Све одлуке те организације доносе се консензусом и политичке су, али не и правно обавезујуће.

ОЕБС се бави питањима контроле наоружања, изградње поверења, спречавања конфликата, управљања границама, борбом против тероризма и трговине људима, демократизацијом, добром управом, владавином права, људским правима, толеранцијом и недискриминацијом, слободом медија, економским и еколошким питањима...

Председавање ОЕБС-у траје годину дана. Формално, организацији председава мнистар спољних послова изабране државе.

Србија је на тој функцији наследила Швајцарску, с којом се заједнички кандидовала за два узастопна председавања, 2014. и 2015. године, што је први договор те врсте у историји организације.

У Бечу се једном недељно одржавају састанци Сталног савета, којим председава стални председник државе председавајућег. Од 1. јануара председавање овим телом преузима стални представник Србије при ОЕБС-у.

Највише политичко тело ОЕБС-а је Министарски савет, који се састаје се једном годишње, а наредни састанак је, како је најавио Дачић, планиран у Београду, 3. и 4. децембра 2015.