Srbija preuzima predsedovanje OEBS

Stalni predstavnik Srbije pri OEBS-u preuzima predsedavanje ovim telom 1. januara, a 15. januara, kako je najavio Dačić, biće održana prva konferencija Stalnog saveta OEBS-a, koja će označiti zvaničan početak predsedavanja Srbije toj organizaciji.

"Petnaestog januara biće održana prva sednica Stalnog saveta OEBS-a, kojom ću ja predsedavati, što će označiti zvanični početak predsedavanja Srbije", rekao je Dačić krajem decembra na redovnoj mesečnoj konferenciji za medije.

Srbija će, prema Dačićevim rečima, imati veoma ozbiljnu dužnost, a to da je da se trudi da bude kredibilan predsedavajući koji uživa poverenje svih strana i koji će preduzimati mere i korake u pravcu deeskalacije sukoba i konflikata.

Dačić je podsetio i da će 2015, godina srpskog predsedavanja OEBS-u biti važna jer će tada biti obeležena 40. godišnjica Završnog akta iz Helsinkija.

Šef srpske diplomatije je nedavno, u autorskom tekstu za "Nedeljnik", ocenio da je predsedavanje OEBS-u prilika koja se ne propušta i da će Srbija, koja je na najgori mogući način osetila šta znači izolacija, dobiti šansu da svoje teško iskustvo pretvori u jasan dobitak.

Srbija, kako je rekao, treba da proba da bude predsedavajući koji će pomoći OEBS-u da bude most i veza između sukobljenih strana, da razgovara sa svima i da ih ubedi da je dijalog jedino rešenje.

"Ono što je, pri tom, za nas dobro, jeste činjenica da postajemo predsedavajući u trenutku kada ni sa jednim od boraca u ringu nemamo nikakve neraščišćene račune, niti bilo koji problem zbog kojeg bi nas bilo ko od njih doživeo kao neprijatelja, ili čak opasnost", napomenuo je Dačić.

Srbija, prema njegovim rečima, ne sme da se meša u sukob "džinova međunarodne zajednice" povodom ukrajinske krize, niti sme da dozvoli sebi da sudi bilo kome od velikih igrača.

Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer ocenio je da su prednosti Srbije, kao predsedavajućeg toj organizaciji, njena angažovanost na evropskom putu i jake veze s Moskvom, što joj omogućava da bude iskreni posrednik.

"Naravno, Srbija i sama ima iskustvo sa regionalnim konfliktima i njihovim posledicama. Zemlja je morala da nauči neke gorke lekcije, koje sada može da primeni u drugacijem kontekstu", primetio je Zanijer nedavno u intervjuu radiju Dojče vele

On je rekao da predsedavanje OEBS-u nosi važnu ulogu političkog vođstva u toj organizaciji i da predstavlja dobru priliku, posebno u situacijama velike polarizacije kao što je aktuelna, da se deluje kao posrednik od poverenja i da se rešavaju gorući problemi.

OEBS, formiran krajem 1970-ih godina, ima 57 država članica iz Evrope, Severne Amerike i Centralne Azije, koje zajedno broje oko milijardu stanovnika.

Sve odluke te organizacije donose se konsenzusom i političke su, ali ne i pravno obavezujuće.

OEBS se bavi pitanjima kontrole naoružanja, izgradnje poverenja, sprečavanja konflikata, upravljanja granicama, borbom protiv terorizma i trgovine ljudima, demokratizacijom, dobrom upravom, vladavinom prava, ljudskim pravima, tolerancijom i nediskriminacijom, slobodom medija, ekonomskim i ekološkim pitanjima...

Predsedavanje OEBS-u traje godinu dana. Formalno, organizaciji predsedava mnistar spoljnih poslova izabrane države.

Srbija je na toj funkciji nasledila Švajcarsku, s kojom se zajednički kandidovala za dva uzastopna predsedavanja, 2014. i 2015. godine, što je prvi dogovor te vrste u istoriji organizacije.

U Beču se jednom nedeljno održavaju sastanci Stalnog saveta, kojim predsedava stalni predsednik države predsedavajućeg. Od 1. januara predsedavanje ovim telom preuzima stalni predstavnik Srbije pri OEBS-u.

Najviše političko telo OEBS-a je Ministarski savet, koji se sastaje se jednom godišnje, a naredni sastanak je, kako je najavio Dačić, planiran u Beogradu, 3. i 4. decembra 2015.