Србија све даље од кандидатуре за ЕУ

Читајући између редова дипломатске куртоазије то извесно значи да је Немачка одлучна у инсистирању на условима које је канцеларка Меркел јавно презентовала у Београду што би евентуално позитивно мишљење ЕК оставило ван дневног реда децембарског заседања Евроспког савета, који даје коначну реч о захтеву Србије.

Да ситуација са српском кандидатуром не стоји баш најбоље потврдио је и француски министар за европске послове Жан Леонети који је током посете Београду признао да између Француске и Немачке још увек постоје одређене разлике у нијансама по питању кандидатуре Србије, обећавши том приликом да ће се Француска потрудити да се у наредном периоду оствари консензус како Немачка пред Србију не би постављала "немогуће услове".

Иако је, одговарајући на питање новинара о природи разлика у ставовима између Француске и Немачке, Леонети дипломатски одговорио да се ради о "нијансама", јасно је да је по питању ставова које је немачка канцеларка изнела током посете Београду, званични Берлин остао неумољив.

У анализи коју је објавио портал ЕурАктив, наводи се да Србија очекује да ове године добије статус кандидата за чланство у ЕУ, што је тек једна од фаза у европским интеграцијама коју од земаља бивше Југославије још једино није прошла Босна и Херцеговина и Косово. Мишљење које ће Европска комисија објавити 12. октобра само је почетни корак у одобравању статуса кандидата, а коначна одлука земаља чланица очекује се крајем године.

Од земаља Западног Балкана, тај корак већ су прошле Хрватска, Црна Гора и Македонија и из њихових различитих искустава може се видети сложеност процеса придруживања, који подразумева одобравање почетка преговора, а затим и преговоре о свим областима друштва и привреде.


Иако би Србија, према незваничним најавама, требало да добије препоруку Европске комисије за статус кандидата, потврђивање тог статуса у децембру као и препорука за датум преговора чине се крајње неизвесним.

Уколико Србији буде додељен статус кандидата, али без датума за преговоре, додатног напретка у интеграцијама нема док Комисија у неком наредном извештају не препоручи датум за преговоре и то не одобре земље чланице.

Једина земља региона која је истовремено добила и статус кандидата и датум преговора била је Хрватска. Та земља, која ће средином 2013. године постати чланица ЕУ, добила је статус кандидата у јуну 2004. године, што значи да јој је за улазак у Европску унију требало девет година.

Након тога се, међутим, суочила са одлагањем почетка преговора због мањкавости у сарадњи с Хашким трибуналом, па су они почели у октобру уместо у марту 2005, а сами преговори су успорени због
граничног спора са Словенијом, која је као земља чланица имала свој глас у закључивању 35 преговарачких поглавља. Та два разлога за успоравање интеграција - одлагање преговора због неиспуњавања услова и билатерални проблеми - доста су чест случај.

Драстичан пример је Македонија, која је статус кандидата добила 2005. године, али датум преговора и даље није утврђен. У случају те земље, главни проблем је спор са Грчком око имена земље, будући да се Грчка противи имену Македонија, пошто је то назив и једне њене области.

Европска комисија већ две године препоручује почетак преговора с Македонијом, али се то не може одобрити уз противљење неке од чланица.

Црна Гора је статус кандидата добила у децембру 2010, али је за утврђивање датума преговора Комисија препоручила јачање владавине права, пре свега борбу против корупције и организованог криминала. Судећи према најавама из Комисије, Црна Гора ће ове године добити препоруку.

На зачељу колоне је Босна и Херцеговина, која је 2008. потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, али још није испунила потребне услове за подношење захтева за чланство. БиХ је једина земља Западног Балкана која још није поднела захтев за статус кандидата.

На процес реформи које су неопходне за интеграцију БиХ у ЕУ одржава се споро формирање власти у тој земљи након избора одржаних у октобру прошле године које је последица сталних опструкција које спроводи режим Милорада Додика у Бањалуци. Индиректну одговорност за такво понашање руководства српског ентитета сноси и званични Београд због потпоре коју пружа Додиковој политици подривања државности БиХ.