Стражари спречавали самоповређивање притвореника батинама

- Након извршених провера и прикупљених обавештења које је дао Д. Д., као и обавештења које је дало пет државних службеника, утврђено је да у конкретном случају, који се догодио 19. новембра у заводској болници, физичка сила није примењена у циљу злостављања Д. Д., већ као средство савлађивања отпора и спречавања настајања тежих последица, а пре свега у циљу спречавања даљег самоповређивања Д. Д. Приликом доношења одлуке узет је у обзир и став Д. Д., који је категорички тврдио да га чувари нису тукли нити ударали, већ су га спречавали у покушају самоповређивања - наводи вршилац функције основног јавног тужиоца Саша Ђокић у одговору нишком Центру за људска права, који се годинама бави мониторингом услова затварања и реформом затворског система у Србији.

Ђокић додаје да су петорица стражара "правоснажним решењима КПЗ-а Ниш оглашени одговорнима за извршену тежу повреду радне обавезе и изречене су им дисциплинске казне".

- Кроз тај дисциплински поступак исцрпљено је питање одговорности тих државних службеника, а у њиховим радњама нема обележја кривичног дела које се гони по службеној дужности, закључује Ђокић.

У Центру за људска права кажу да је КПЗ реаговао правовремено и у складу са законом, те да је уз обавештење о случају, проследио и целокупну документацију и видео-снимак, што је "вредно похвале". Ипак, наглашавају они, полиција, а пре свега тужилаштво начинили су низ пропуста. Полиција је извештаје са изјавама стражара и притвореника доставила са вишемесечним закашњењем. Тужилаштво, пак, није ни разговарало са жртвом и починиоцима, нити је пронашло сведоке. Оно такође није прегледало и анализирало видео-снимак са лица места, медицински картон у којем су морале бити убележене повреде и налаз психијатра.

Према наводима Центра, ту се списак озбиљних недостатака у истрази не исцрпљује. Са жртвом су разговарали полицајци, "највероватније они деташирани у КПЗ-у", и без присуства адвоката, што "представља вид притиска". Тужилаштво није наредило да се у што краћем року обави вештачење телесних повреда притвореника од стране специјалисте за судску медицину, што је "директно угрозило спровођење ефективне истраге". Нејасно је и прекомерно бављење дисциплинским поступком који није у ингеренцији Основног тужилаштва и нема додирних тачака са кривичном процедуром. Тужилаштво притом није сигурно да ли су стражари спречавали "самоповређивање" или "покушај самоповређивања", пошто наизменично користи оба термина...

- Ово је необична ситуација јер затвори најчешће настоје да заташкају ситуације потенцијалне тортуре, а тужилаштва настоје да дођу до доказа. Претпостављамо да је притвореник дао различите изјаве у дисциплинским поступцима против стражара, јер су они након тога кажњени, и пред деташираним полицајцима, где је "категорички негирао" тортуру. Пошто су прошли месеци док га полицајци нису испитали, претпостављамо да је почео да бива застрашен, губи поверење у систем, а можда је желео и да "тргује". Извесно је, међутим, да је тужилаштво показало солидарност са стражарима, који би вероватно изгубили посао да је одлучило другачије. У Србији и иначе постоји благонаклоност тужилаштва према службеним лицима која се сумњиче за злостављање, мучење или изнуђивање доказа, а ажурност, брзина и ригорозност у случајевима када су та лица оштећена - каже за Данас адвокат Александар Цвејић, сарадник Центра за људска права.

Култура насиља
Координаторка нишког Центра за људска права Лидија Вучковић подсећа да је прошле године забележен само један случај потврђене пресуде о тортури у затворима. Она каже да није довољно донети законе, већ је неопходно установити и поштовати процедуре, елиминисати системску "повезаност свих са свима" и сузбијати културу насиља.

- Код нас постоји разумевање за тортуру и она се правда на разне начине. Када се не покреће кривични поступак поводом случаја који је "пријавио" затвор, и притом доставио и видео-снимак, какву шансу пред нашим правосуђем има има неуки појединац - каже Вучковићева за наш лист.