Студенти у Нишу и Србији приморани да сами зарађују

Он, као и све већи број студената су приморани да сами зарађују јер њихове породице немају довољно новца да покрију високе трошкове школовања, који на годишњем нивоу износе најмање 2.000 евра.

Било ме је срамота што моја породица нема довољно пара да мом брату и мени пружи све што нам је неопходно за време студирања. Отац се трудио, радио је по цео дан као мајстор, али смо једва имали за најосновније. Мајка није радила.

Почела сам да радим у кафићу, и то је и мајци и оцу тешко пало. Објаснила сам им да морам то да урадим јер не могу да допустим да мој брат, тада средњошколац и ја не можемо да купимо ни патике. Радим и даље у кафићу, зарадим дневницу и добијем бакшиш. И наравно, дајем мајци новац за храну и све што треба. Лоша страна је што сам још увек на трећој години Правног факултета, а требало је да дипломирам - прича Јована Петковић, студенткиња и конобарица.

Лоша економска ситуација у Нишу, пре свега због армије незапослених од скоро 40.000 људи, натерала је младе да почну да раде и пре него што заврше школовање. Међутим, неретко се деси да због потребе за послом одустану од студирања.

Било ми је напорно да студирам и радим у кафићу. Нисам успела да ускладим обавезе на студијама са радом. Морала сам да почнем да радим јер моја породица није имала довољно новца. Одлучила сам да прекинем студирање да не бих безвезе бацала новац на школарину - прича Ивона Стојић и додаје да од рада у кафићу може пристојно да заради јер је дневница 10 евра плус бакшиш.

Некада су студенти уживали у свом најбољем животном добу. Било је то време посвећено само студирању и журкама. Нажалост, то се променило јер је много родитеља изгубило посао, па студенти морају да раде. То је добро јер је то начин да сазру. Многи због тога не могу да се посвете учењу, па напуштају студије - каже Милица Пешић, психолог.