Пола плате само за храну!

Просечна примања у Нишу су, према подацима Министарства трговине, 38.600 динара. Половина ове зараде, или прецизније 45 одсто одлази на куповину хране и безалкохолних пића, каже, опет статистика Министарства трговине. То значи да се од месечне зараде само иће и пиће издвоји месечно 15.855 динара. Преостали новац је потребно поделити за плачање комуналних рачуна, школовање деце, куповину средстава за хигијену, како личну тако и ону за кућу, обнављање гардеробе и обуће, културна дешавања у граду и ситне проводе са пријатељима.

На другом месту се, после издатака за храну нале трошкови становања и комуналних рачуна за које је потребно издвојити 19,5 одсто просечне месечне зараде, или 6.840 динара. Многе Нишлије се не слажу са овом рачуницом, а то образлажу навођењем цена са комуналних рачуна.

„То је износ који углавном издвајамо само за парно грејање, а комунални трошкови су нам много већи јер уз грејање морамо да платимо и воду, струју, изношење смећа, складиштење истог и још неколико намета. Укупни износ ових трошкова је далеко већи од предвиђеног износа као што је и просечна плата највећег броја Нишлија далеко испод цифре коју је ресорно министарство објавило“, каже један Нишлија.

На трећем месту по висини издатака начлази се ставка у којој се наводе алкохолна пића и дуван, а за то се месечно издваја седам одсто од зараде или близу 2.700 динара. У структури минималне потрошачке корпе је за превоз предвиђено 2.160 динара, а за здравство 1.300 динара. За куповину одеће и буће месечно може да се потроши свега 1.244 динара, док је за намештај и опремање домаћинства предвиђено 1.550 динара. Под ставком комуникације уписано је 830 динара, а за рекреацију и културу предвиђено је 1.100 динара. Занимљиво је да је најмања сума намењана образовоњу и то 0,35 одсто или 125 динара. Све да се Нишлије и придржавају ових износа од просечне зараде им, пошто исплате све ставке наведене у структури минималне потрошачке корпе, остаће им на рачуну неких три хиљаде динара.

Са оваквим издацима и зарадом коју имају могу да преживе само пензионери који имају две просечне пензије, породице у којима раде два члана са просечним тарадама. У том случају им остаје друга плата за како-такав нормалан живот.

„Тешко да могу да саставе крај са крајем многе нишке породице јер углавном је запослен само један члан, а други је на бироу рада инече не би било оволико незапсолених људи, а и они који раде зарађују далеко мање од просечне месечне зараде“, каже Нишлијка Јасмнинка П. и додаје да су се због тога многи одрекли одласка у биоскопе, позориште и дружења са пријатељима ван својих домова. Култура се свела на посете галеријама и изложбама јер се за њих углавном не плаћају улазнице. Као право освежење, када се ради о проводу, Нишлије сматрају манифестације као што су Ноћ музеја, Наук није баук или Ноћ истраживача.

„У најтежој ситуацији су оне породице које школују децу, а посебно ако се ради о студентима“, истиче Марина С. „У том случају трошкови су далеко већи него што је предвишених 125 динара месечно. Студенти имају свакодневне трошкове, а они који нису успели да буду на буџету могу да се школују само под условом да родитељи подигну кредит за школарину и отплаћују га наредних годину дана“.

Структура минималне потрошачке корпе је јасна. Трочлана породица може да једе, обавезно плати део комуналних трошкова, купи картице за превоз за једног или два члана и почне да штеди ако је потребно да купи неки од електричних апарата за домачинство или комад новог намештаја. У позориште може да оде после неколико месеци штедње један од чланова може да оде и у позориште или биоскоп. О куповини књига, часописа или неке уметнине нема ни речи. То је резервисано за оне чија плата не може да се назове просечном.