Pola plate samo za hranu!

Prosečna primanja u Nišu su, prema podacima Ministarstva trgovine, 38.600 dinara. Polovina ove zarade, ili preciznije 45 odsto odlazi na kupovinu hrane i bezalkoholnih pića, kaže, opet statistika Ministarstva trgovine. To znači da se od mesečne zarade samo iće i piće izdvoji mesečno 15.855 dinara. Preostali novac je potrebno podeliti za plačanje komunalnih računa, školovanje dece, kupovinu sredstava za higijenu, kako ličnu tako i onu za kuću, obnavljanje garderobe i obuće, kulturna dešavanja u gradu i sitne provode sa prijateljima.

Na drugom mestu se, posle izdataka za hranu nale troškovi stanovanja i komunalnih računa za koje je potrebno izdvojiti 19,5 odsto prosečne mesečne zarade, ili 6.840 dinara. Mnoge Nišlije se ne slažu sa ovom računicom, a to obrazlažu navođenjem cena sa komunalnih računa.

„To je iznos koji uglavnom izdvajamo samo za parno grejanje, a komunalni troškovi su nam mnogo veći jer uz grejanje moramo da platimo i vodu, struju, iznošenje smeća, skladištenje istog i još nekoliko nameta. Ukupni iznos ovih troškova je daleko veći od predviđenog iznosa kao što je i prosečna plata najvećeg broja Nišlija daleko ispod cifre koju je resorno ministarstvo objavilo“, kaže jedan Nišlija.

Na trećem mestu po visini izdataka načlazi se stavka u kojoj se navode alkoholna pića i duvan, a za to se mesečno izdvaja sedam odsto od zarade ili blizu 2.700 dinara. U strukturi minimalne potrošačke korpe je za prevoz predviđeno 2.160 dinara, a za zdravstvo 1.300 dinara. Za kupovinu odeće i buće mesečno može da se potroši svega 1.244 dinara, dok je za nameštaj i opremanje domaćinstva predviđeno 1.550 dinara. Pod stavkom komunikacije upisano je 830 dinara, a za rekreaciju i kulturu predviđeno je 1.100 dinara. Zanimljivo je da je najmanja suma namenjana obrazovonju i to 0,35 odsto ili 125 dinara. Sve da se Nišlije i pridržavaju ovih iznosa od prosečne zarade im, pošto isplate sve stavke navedene u strukturi minimalne potrošačke korpe, ostaće im na računu nekih tri hiljade dinara.

Sa ovakvim izdacima i zaradom koju imaju mogu da prežive samo penzioneri koji imaju dve prosečne penzije, porodice u kojima rade dva člana sa prosečnim taradama. U tom slučaju im ostaje druga plata za kako-takav normalan život.

„Teško da mogu da sastave kraj sa krajem mnoge niške porodice jer uglavnom je zaposlen samo jedan član, a drugi je na birou rada ineče ne bi bilo ovoliko nezapsolenih ljudi, a i oni koji rade zarađuju daleko manje od prosečne mesečne zarade“, kaže Nišlijka Jasmninka P. i dodaje da su se zbog toga mnogi odrekli odlaska u bioskope, pozorište i druženja sa prijateljima van svojih domova. Kultura se svela na posete galerijama i izložbama jer se za njih uglavnom ne plaćaju ulaznice. Kao pravo osveženje, kada se radi o provodu, Nišlije smatraju manifestacije kao što su Noć muzeja, Nauk nije bauk ili Noć istraživača.

„U najtežoj situaciji su one porodice koje školuju decu, a posebno ako se radi o studentima“, ističe Marina S. „U tom slučaju troškovi su daleko veći nego što je predvišenih 125 dinara mesečno. Studenti imaju svakodnevne troškove, a oni koji nisu uspeli da budu na budžetu mogu da se školuju samo pod uslovom da roditelji podignu kredit za školarinu i otplaćuju ga narednih godinu dana“.

Struktura minimalne potrošačke korpe je jasna. Tročlana porodica može da jede, obavezno plati deo komunalnih troškova, kupi kartice za prevoz za jednog ili dva člana i počne da štedi ako je potrebno da kupi neki od električnih aparata za domačinstvo ili komad novog nameštaja. U pozorište može da ode posle nekoliko meseci štednje jedan od članova može da ode i u pozorište ili bioskop. O kupovini knjiga, časopisa ili neke umetnine nema ni reči. To je rezervisano za one čija plata ne može da se nazove prosečnom.