Таксисти у Врању страхују

Због близине границе,  великог броја избеглица и Кривчног закона, таксисти на југу Србије у страху.

Кривични законик крађу, утају и превару сматра ситном ако је штета проузрокована преваром и не прелази износ од пет хиљада динара, што је углавном случај и са преварама начињеним таксистима.

Раде Стаменковић таксира већ 15. година. Од овог посла могло би да се, како тако, живи када би све што зараде могли и да наплате. Међутим, то није увек случај. Са сличним ситуацијама сусретале су се и његове колеге. У случају да ''осете'' опасност таксисти неће наплатити превоз проблематичном путнику, јер им је то најмање ризично. Тако избегавају евентуалне конфликте и свађе, и на неки начин се штите. Након што је у Шапцу избоден таксиста који је потом и преминуо његове колеге су уплашене и брину за своју безбедност.

Кажу да се баве једним од најризичнијих послова. У случају да буду преварени, таксисти пријављују случај. Члан 210 Кривичног законика је јасан: ко учини ситну крађу, утају или превару казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. Ситним крађама сматрају се оне чија вредност не прелази износ од 5.000 динара, у шта углавном спадају ненаплаћене вожње.