Тишина за "Алексин закон"

Хоћу Алексин Закон!" је акција која се шири по целој држави Србији! Грађани Новог Сада, Ниша, Пирота, Београда, Шапца, Сомбора, Беле Паланке, Бачке Паланке, Лазаревца, Бачке Тополе и многих других места, својом громогласном тишином исказују потребу за "Алексиним Законом" јер не желе да њихова деца иду у школске клупе као на бојно поље! Грађани Србије желе мирно и спокојно детињство својој деци. Да школе буду образовно-васпитне установе, а не места где се шири мржња, патња и бол.

Алекса Јанковић, дете, ученик, весељак, омиљен код пријатеља, Нишлија, доживео је најгору могућу тортуру од оних који нису могли да истрпе његову позитивност, веселост, посебност.
А систем? Систем није учинио ништа да би тај хорор зауставио! Школа није учинила ништа да спречи насиље. Затварајући очи пред вршњачким насиљем (вољно или не вољно), затворили су животну књигу тек почетог живота.

Осам месеци терора је завршено на најсуровији начин коју безизлазност доноси. А систем? Систем се бранио да нема адекватан алат за борбу против вршњачког насиља.
Е управо због тога што је то насиље прошло трагично по Алексу и другу децу која су само хтели да буду деца, др. Драгана Ћорић и њен тим написали су измене три закона које заједно зовемо "Алексин Закон". Управо због тога што желимо да се вршњачко насиље заустави и да се тој пошасти стане на реп, ми грађани Србије тражимо да се усвоји овај закон, "Алексин Закон".
Ми грађани Србије желимо да мислимо и да се радујемо нашој деци и њиховим петицама, песмицама, а не модрицама и другим повредама.

Зато изађимо да громогласном тишином кажемо "Хоћу Алексин Закон!" због Алексе, Александра, Вукашина, Милице..., и због све наше деце, позивају ораганизатори.

Више на https://www.facebook.com/events/231099587240684/