Трибина о Нишу као ратној престоници

Ово је речено на трибини организованој поводом обележавања 100. годишњице од почетка Великог рата.

Учесници трибине били су књижевник Видосав Петровић и историчари Бобан Јанковић и Далибор Велојић.

Од 26. јула 1914. до 16. октобра 1915, Ниш је био ратна престоница Србије, чије је седиште са Владом, на чијем је челу био Никола Пашић и Министарством иностраних дела, било у згради Бановине. 

Доласком војске, по објави Првог светског рата, 28. јула, Ниш од касабе, која је 30 година раније ослобођења од Турака, поприма обрисе европског града који добија Пастеров завод, касарне, гимназију, школе, хитну помоћ. 

"Историјско наслеђе Ниша је огромно и непроцењиво, од античких времена до данас постоји обиље споменика који траже перманентну валоризацију, а од свега тога учињено је веома мало" рекао је књижевник Видосав Петровић и нагласио да се управо због тога и организују овакве трибуне како би се покренуле идеје и иницијативе које би допринеле очувању како материјалног тако и нематеријалног наслеђа Ниша.

Петровић је истакао да је 28. јула 1914. године у Нишу било крајње озбиљно стање.

"Пристизали су возови са војском која је усмеравана у разним правцима. Чињеница да је дошла српска влада и српска скупштина за народ је био сигнал да је реч о крајње озбиљним стварима" рекао је Петровић, подсећајући на почетак Првог светског рата.

Према речима историчара Бобана Јанковића, Ниш је значајан пре свега због Нишке декларације у којој је постављен темељ стварања будуће југословенске државе.

Говорећи о последицама Првог светског рата и његовом утицају на новију Српску историју, Јанковић је рекао да је у "Великом рату Србија изгубила своју државност, али је ударен темељ стварању једне нове државе".

У Нишу је 7. децембра 1914. године заседала Народна скупштина која је донела Нишку декларацију о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца.