Декларација о заједничкој држави Јужних Словена донета у Нишу пре сто година

Нишка деклерација је први и најзначајнији доцумент који је донала два дана раније формирана коалициона влада Николе Пашића.

Прва заједничка држава Јужних Словена основана је 7.децембра пре сто година у Нишу доношењем Нишке деклерације, документа о чијем значају и послдедицама постоје спорна мишљења међу историчарима, политичарима и правницима који се баве историјом. Документ је потписан у згради Официрског дома у Нишу у јеку Колубарске битке, где је за време Великог рата, док је Ниш био ратна престоница, заседала Народна скупштина.  Тог дана регент Александар Карађорђевић прогласио уједињење државе Словенаца, Хрвата и Срба са Краљевином Србијом.

Држава је заузимала територију данашњих држава Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије се налазила династија Карађорђевића.Први корак ка уједињењу је направила Србија.

“Ниш ће ове године симболично обележити стогодишњицу доношења Нишке деклерације”, каже Новица Раншеловић, председник Удружења стваралаца Ниша “Цар Константин” које зајендо са Историјским архивом, Правним факултетом, Градском организацијом резервних војних старешина и Друшзвом за неговање слободарских традиција Србије - Ниш, а под покровитељством Скупштине града Ниша организује пригодан програм.

“Обележавање јубилеја заказано је за понедељак, дан касније од доношења деклерације, када ће испред Официрксог дома глумац Ристо Буквић прочитети садржај деклерације који је мало познат јавности, а након тога биће одржана трибина у Скупштини града на којој ће говорити  о историјском значају деклерације професор историје Бобан Јанковић, а са правног аспекта  о деклерацији је говорити професор др Небојша Ранђеловић са Правног факултета у Нишу”.

Само два дана пре доношења Нишке деклерације, 5. децембра, формирана је нова, коалициона влада Николе Пашића у чејем саставу су уз представнике Радикале странке били о Слободни радикали као и Напредна странка. Тако се Нишка деклерација сматра првим важним документом који је ова Влада донела.

“За доношење деклерације о формирању Краљевине Срба, Словенаца и Хрвата српски представници били су јединствени, почев од двора, преко Владе до народних посланика”, каже историчар Бобан Јанковић. “На тај начин су Срби јасно потврдили циљ који су поставили током Великог рата, а то је уједињење Срба на свим територијама, а потом и Хравта и Словенаца што би за циљ имало и слабљење Аустроугарске. Оно што је важно за доношење Нишке деклерације је податак да о томе народ није одлучивао, дакле није се ни питао.Данас отворено могу да се поставе многа питања, а једно од њих је и колико је Краљевина Србија овом деклерацијом добила, али и колико је изгубила”.

Убрзо је уследило и формирање Југословенског одбора у Лондону 1915. године. Конкретни преговори о устројству будуће државе вођени су директно у два наврата, на Крфу 1917. године што је резултовало Крфском декларацијом и у Женеви 1918. године што ће довести до Женевског споразума.

Завршетком Првог светског рата и пропашћу отоманске и аустроугарске империје створени су услови да у децембру 1918. године буде проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.