У Нишу једини Музеј здравствене културе на Балкану

У очи припрема за обележавање 115. година од оснивања Завода, зграда која је од 1979. године споменик културе од великог значаја, готово је руинирана.

У згради Пастеровог завода у Нишу пре 115. година припремана је домаћа вакцина против великих богиња, први пут у Србији лечено беснило.

"Ту је постојала једна мала производња за ону Србију врло важнапоготову због беснила, и постоје докази први снимљених уједених од бесног вука у околини Краљева који су овде доведени да приме све те вакцине и да буду заштићени", каже проф. др Братислав Тиодоровић, в.д. директора Института за јавно здравље Ниш.

Због опасности од рушења фасаде централни улаз се не користи, па је после много година на ова врата ушао и Станко Марјановић, лекар задужен за припрему годишњице.

"Сви комплетно који радимо у здравству требало би да имамо ниво одговорности за ово стање које се овде налази, али и само грађанство, а нарочито друштво", каже др Станко Марјановић секретар Организационог одбора.

Зато и не чуди што грађани не знају да се у овој згради налази Музеј здравстевне културе.

Поставка музеја која сведочи о развоју српске медицине није мењана више од 30 година. Пре 4 године урадјен је пројекат комплетне реконструкције зграде, али пара није било.

Пукотине сведоче о томе да је последња детаљна реконструкција ове зграде рађена осамдесетих година прошлог века. Међутим, запослени кажу да ни тада није урађено све како треба. Од тада до данас пар пута је интервенисано на крову зграде.

Надлежни се овога пута надају да ће до јуна због годишњице успети да среде бар фасаду.