Двадесет година од смрти Слободана Милошевића – политичка ера која је обележила Србију

Милошевић је умро 11. марта 2006. године од инфаркта, током суђења пред Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хаг. По жељи породице сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревац, након што није прихваћен захтев да буде сахрањен у Београд уз државне почасти.

Као једна од најзначајнијих и најконтроверзнијих политичких личности у Србији крајем 20. века, Милошевић је обележио период распада Југославије, ратова у региону и дубоких политичких потреса деведесетих година. Хашки трибунал против њега је подигао оптужницу за злочине против човечности.

Трибуналу је изручен 28. јуна 2001. године. Суђење за ратне злочине на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини почело је 12. фебруара 2002. године. Током процеса бранио се сам, а поступак је више пута прекидан због његовог нарушеног здравственог стања. Суђење је обустављено неколико дана након његове смрти.

Његов политички успон симболично је обележен говором на Газиместан на Видовдан 1989. године, поводом обележавања 600 година Косовска битка, коме је присуствовао огроман број грађана.

На првим вишестраначким председничким изборима у Србији 1990. године, као кандидат Социјалистичка партија Србије освојио је 65,34 одсто гласова и постао председник Републике Србије. За председника Савезне Републике Југославије изабран је 25. јула 1997. године.

Његова власт окончана је после избора 2000. године, када га је победио кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница. Непризнавање изборног пораза довело је до масовних протеста широм Србије и догађаја познатих као Петооктобарске промене.

Ухапшен је 1. априла 2001. године, а исте године на Видовдан изручен Хашком трибуналу одлуком владе премијера Зоран Ђинђић.

Милошевић је био иницијатор промена уставног положаја аутономних покрајина у Србији и један од потписника Дејтонски мировни споразум, којим је после пет година окончан рат у Босни и Херцеговини.

У јавности је довођен у везу са убиством некадашњег председника Председништва Србије Иван Стамболић, као и са четвороструким убиством на Ибарској магистрали, али и са дешавањима на ратиштима у бившој Југославији, посебно у Сребреница и Вуковар.

Бивша портпаролка тужилаштва у Хагу Флоренс Артман касније је изнела тврдњу да је Милошевић узимао лек „рифампицин“ како би погоршао своје здравствено стање и покушао да добије дозволу за лечење на слободи.

Милошевић је и аутор књиге Године расплета, преведене на више страних језика.