За азилантску потврду само отисак прста

 - Због "пада" компјутерског система имигранти у Прешеву током викенда нису могли да добију потврде о захтеву за азил у Србији. Већ јуче је све, уз велике гужве, поново враћено "у нормалу".

- Молим вас да се код полиције распитате када ћемо добити потврду како бисмо могли даље да наставимо пут - замолила је новинара Данаса Саљим, мајка троје деце која је у Прешево стигла пре скоро седам дана. Она је трудница и нада се да ће "своје четврто дете родити у Немачкој где имају родбину".

Новинару Данаса потврђено је да имигранти у процедури добијања потврде од стране полицијских службеника у Прешеву не дају комплетне податке. Неименовани припадник полиције потврдио је да имигранти не желе да дају имена и презимена, професију, када су напустили земљу, као и да не желе да се потпишу, већ документ оверавају отиском прста.

- То умногоме отежава најновији захтев за оформљењем јединствене базе података, којом би располагале полиције Србије, Македоније, Мађарске и Аустрије - наводи извор Данаса. Упркос оваквом ставу имигрантима се издају потврде за "почетак процедуре добијања азила у Србији", што мало ко искрено жели.

Прихватни центар још увек није отворен, иако се увелико сређује. Ту ће бити приоритетни смештај са хигијенским чвором и кухињом за тридесетак жена и деце. Свет је овде угледала и једна девојчица из Сирије чија се мајка породила у једном од шатора, уз лекарски надзор.

Имигранти, од којих је највећи број из Сирије, Авганистана и Пакистана, расположени су за разговор са новинарима. Они који не знају енглески, врло брзо проналазе неког од сапатника који објашњава "да су они у Прешеву задовољни условима који им се пружају у погледу исхране, као и санитарно-хигијенских услова".

- Један Сиријац рекао ми је да је први пут јео након девет дана пута, када је стигао у Прешево. Ми се максимално трудимо да помогнемо овим људима колико су наше могућности и у томе за сада они немају примедбе. Хуманитарна помоћ је драгоцена и она стиже од међународних организација, али и све више од локалног становништва и институција из свих општина југа Србије - препричава своје свакодневне утиске Амет Алими, секретар Црвеног крста у Прешеву, који је на терену свакодневно од последњег изгнаничког таласа који је стигао преко Турске, Грчке и Македоније у Прешево.

- Бежим од несреће и рата. Остао сам без више апотека које су у Сирији биле у мом власништву. Сада сам кренуо на пут како бих почео нови живот - рекао нам је Азиф, по струци фармацеут, мада по ономе што од одеће има на себи то нико не би могао да закључи. Пакао рата "пресвукао" је ове људе и горштаке. Он истиче гостопримљивост људи у Прешеву. Каже нам да су поједине албанске породице отвориле за жене и децу своје домове, где им је омогућено да се редовно туширају и добију додатне оброке хране.

У Прешеву је новинару Данаса незванично потврђено да ће бити уведена нова ванредна железничка линија. Воз би саобраћао од овог пограничног града до Суботице. Цена карте биће 15 евра по особи.

- Наш циљ је Европа и ми немамо намере да остајемо у Србији - то је готово јединствен став који се данима може чути од ових изморених људи несрећних судбина. У Прешеву није забележен ниједан инцидент, а локални угоститељи углас демантују било какву могућност да преплаћују храну коју продају имигрантима. Исто је и у трафикама где се купују картице са бројевима мобилних телефона, па и телефони, јер сви имигранти држе до сталне комуникације са својим рођацима који су у Београду, или Суботици, а многи од њих и у земљама Европске уније.

Грађани Прешева и Бујановца као да су се полако привикли на ову по много чему летњу ванредну ситуацију. Највећи број имиграната и даље је смештен на отвореном, као и у туристичким шаторима у дворишту и околини зграде Центра за социјални рад. Већи део дана проводе одмарајући се од напорног ходања. Током дана шетају улицама Прешева, купују оно што им је најнеопходније, чекајући да што пре крену даље. Неизвесност је њихова одредница. Нада у бољи живот је ишчекивање које ће се мерити можда и месецима, па и дуже.

Опсада хостела у Врању

Припадници пограничних полиција Мађарске и Аустрије који су дошли, али и даље долазе на југ Србије као своју стационарну "базу" одредили су Врање. Од када је у овом граду због банкрота затворен централни хотел, али и мотел на улазу у Врање, највећи је притисак на локалне хостеле где су готово сви смештајни капацитети попуњени, а ресторани у вечерњим сатима препуни.

Нема угрожавања људских права

Канцеларија Одбора за људска права из Врања која је током викенда извршила мониторинг стања изгнаних лица на подручју Прешева и Бујановца у свом саопштењу наводи да је у разговору са "држављанима Авганистана, Пакистана, Сирије и других земаља констатовано да нема расне и верске дискриминације, као и да је задовољавајуће стање у пружању конкретних информација о њиховим правима и обавезама од стране припадника државних органа, али и хуманитарних организација, као и представника локалне самоуправе".

Стамбена зграда за расељене

У Врању је почела изградња стамбене зграде за расељена и социјално угрожена лица која живе у том граду. У локалној власти кажу да ће за шест месеци бити спремно 11 станова у које ће бити усељено девет породица које су смештене у колективном центру у Врањској Бањи и две социјално угрожене породице. Пројекат је вредан 200.000 евра, а финансира га Европска унија, у сарадњи са организацијама Хелп и Каритас и Комесаријатом за избегла и расељена лица. Град је обезбедио локацију и потребне дозволе. Нови објекат биће подигнут у близини три раније изграђене зграде за избегла и расељена лице. ФоНет