Миодраг Зец: Србијом се управља персонално и мануелно

Он је у интервјуу за агенцију Бета рекао да стање у економији није ружичасто што потврђује чињеница да вишу просечну стопу економског раста у последње три године имају чак и Босна и Херцеговина (БиХ) и Албанија.

"Србија је по стопи економског раста, висини просечних плата и спољњем дугу на последњем месту листе земаља у југоисточној Европи, а високе стране инвестиције у последњих годину и по дана отварају питање чиме су плаћене и какви су им ефекти", рекао је Зец.

По висини просечних плата Србија је, како је рекао, само испред Македоније и Албаније, а јавни дуг је већи него што га имају Македонија, БиХ, Црна Гора и Албанија.

Он је оценио да се Србија врти у круг без обзира на "медијски динамизам економске активности" и резултати су далеко мањи од очекиваних, "а крем на торти је одлука власти у Београду да за новогодишњу јелку потроши 83.000 евра".

"Непристојно је да се новогодишња расвета укључи у септембру, кажу да су медведи збуњени новим календаром. На тај луксуз потрошиће се толико струје, а смањене су плате и пензије, нема елементарних лекова на рецепт... Тужно је, немамо се чему радовати. Где смо пошли ту смо и дошли", рекао је Зец.

На питање да ли у највеће слабости система спада, како истиче опозиција, и партијско запошљавање Зец је рекао да друштво није разграничило два важна принципа, а то су компетенција и лојалност.

"Овде влада принцип лојалности, ко учи и ради проглашава се будалом и штребером, а они који до циља иду пречицом способним и на врху су листе", рекао је Зец и додао да се правила у Србији доживљавају као "сметња".

Одговарајући на питање да ли су инвеститори који у последње две године долазе у Србију прави улагачи, Зец је рекао да они углавном добијају субвенције да би донели дорадне (лон) послове који се плаћају по 200 евра којима не могу да се покрију елементарне потребе.

"Ти инвеститори су дошли да направе робу и извезу је и углавном не учествују у укупном животу државе, па их зато и не интересује колико траје наплата или судски процеси. Држава мора да направи правни поредак, а не да иде около и звецка касицом како би намамила улагаче", рекао је Зец.

Он је рекао да је и усвојени буџет за наредну годину слика државе.

"Из структуре прихода и расхода види се ко пуни буџет, а коме се из њега даје. Пуне га највише грађани порезима и акцизом, затим царина, а најмањи је порез на добит", рекао је Зец и додао да су издвајања за образовање међу најмањима, али да су огромна за субвенције, таксе и пенали за изгубљене спорове.

Није буџет развојни како се тврди, ако се фирмама дају субвенције из буџета, већ како је рекао, када се изгради инфраструктура или установа, као што је Клинички центар у Нишу.

"Норвешка има обиље нафте, а највише издваја за образовање јер купује будућност", рекао је Зец и истакао да Србија због обиља пропуста и чињенице да се образовање претворило у бизнис има огроман проблем са његовим квалитетом, које је основ јаких, стабилних држава.

Додао је да би држава новцем који издваја за образовање, требало да озбиљно реструктурира школски систем и да се бесплатно универзитетски образују само они који имају потенцијал и за којима постоји потреба и радно место у државном систему.

Остали који желе диплому, према његовим речима треба да плате образовање и "мора се увести рангирање јер нису све школе исте".

"Није Србија толико богата да бесплатно уступа другима људски капитал", оценио је Зец.

Сада је Србија, како је рекао, изложена ризику да лекари, инжењери и други стручњаци одлазе у иностранство, а да њихова места заузимају људи са неадекватним образовањем што је опасно, посебно када је реч о лекарима.

Он је истакао да држава не сме допустити да се у образовању развија хаотичан систем већ би требало да се донесе закон да се образовањем осим државе могу бавити и други, али да га не смеју користити као извор профита.

"Највећи светски универзитети нису бизнис организације, неко би требало да се запита зашто и друге државе образовање нису претвориле у профитне организације ако је то тако добро, већ имају универзитете старе по 600 година који имају легате и донације, а средства се троше на стипендије талентима и за развој", рекао је Зец.

Свака земља, према његовим речима, може у кратком року, хапшењем и одузимањем имовине, решити проблем незаконитог богаћења, али када се изда "на хиљаде лажних диплома и када њихови власници заузму позиције не могу се лако елиминисати".

Србија би према његовим речима требало да препозна таленте који би учили од добрих професора да би им се на крају обезбедило место, на пример за лекара у Клиничком центру, за фармацеута, пошто су продате фабрике лекова, у контролним телима за квалитет тих производа...

Домаћој шрафцигер индустрији, како је рекао, не треба превише инжењера, али треба државним институцијама јер без њих не могу направити путеве и другу инфарструктуру.

Додао је да је одлазак младих стручњака у иностранство и економско питање, али да је од тога "опаснија ствар то што је Србија земља са високом просечном старошћу становништва и да је болесник коме је неопходна велика инфузија људског капитала".

"После свих ратова квалитетни људи су долазили у Србију и на неки начин су надомештени губици, али су сада процеси обрнути и мозгови се одливају", рекао је Зец.

Он је оценио да српско друштво пати од много базичних диспропорција производње и потрошње, акумулације и инвестиција, увоза и извоза, запослених и незапослених, развоја региона, запослених у јавном и приватном сектору..., а то је последица историјских околности, лоше конципираног развоја и промашаја у економској политици, али је диспропорција између рођених и умрлих најопаснија.

Када се једном народу деси као у Србији да је број умрлих већи него рођених, а томе се прикључи исељење младих, школованих људи тиме се, како је рекао, "отвара пут без повратка" и доводи у питање опстанак народа и државе.

"То су страшни проблеми на које овде нико не обраћа пажњу, а држава функционише од избора до избора јер има много политиканата, а нема много политичара и државника који гледају унапред од 20 до 30 година", рекао је он.

Реформа школства је, како је истакао, формализована и не одговара на суштинска питања ко предаје, коме предаје и какви су програми а рад и успеси Математичке гимназије у Београду су "упркос свему".

"Сваки универзитет има своје критеријуме шта ће предавати и које ће уџбенике изабрати, не постоји сагласност и зато је шаренило програма јер закон то не регулише прецизно", рекао је Зец.

Додао је да Србија нема ни снаге ни пара да од постојећих универзитета направи један ваљан који би "као некад можда школовао и људе из иностанства".

Америка је, према његовим речима, преко лова на таленте "апсорбовала" Пупина (Михаила) који је дошао као радник, завршио Колумбија универзитет и обогатио се и он и Америка.

"Универзитети у свету служе за богаћење нације, не појединца", оценио је Зец и истакао да у Србији нема стратешких институција које размишљају на дуги рок.