Аплауз за „Хармса“

Дуготрајним аплаузом и узвицима одушевљења на крају представе, али и одобравањем и аплаузима на отвореној сцени, публика је наградила глумачки ансамбл на премијери комада „Где је нестао Хармс“.

Сценографија је имала своју улогу, потпуно искоришћени простор, док се делови сценографије спуштају и подижу пред публиком, пратећи јунаке и сцене.
Сонгови, који се ретко срећу у нашим представама, нарочито у комадима у Нишком народном позоришту, оправдали су своје место и употпунили пунозвучје одличне музике, сцене, костима, тако да све изгледа богато, динамично, и не дозвољава гледаоцу да скрене мисли са радње и целе представе.

Ауторски печат редитеља је снажан, види се у сваком кораку и сваком дешавању на сцени, доноси фини сплет уметничких играрија, које чврсто држе све чиниоце добре представе на сцени.

Посебан утисак током и након представе, оставља глума, пре свега тумача главне улоге, Душана Матејића. Чини се да из сцене у сцену он прелази границе давања свог уметничког бића, све дубље и више нас убеђује да је он тај, да је он Хармс, да је он побуна, да је он крик.  
Енергија Душана Матејића је несагледива, а таленат пршти на сцени, и чини се да ће овај момак у наредним годинама тек показати шта и колико уме. Задовољство је гледати га док игра Хармса, и свима дарује свој снажни дар.

Народно позориште у Нишу добило је једну јако добру представу, а публика изазов да  размишља о сопственим побунама и мирењима.