Изложба графика Пабла Пикаса у Нишу

Изложбу чине четрдесетак радова насталих између 1932 и 1969. године сврстаних у три графичке мапе: Дупла флаута, Фауна и флора Антиба и Из Елијарове мапе као и пар појединачних графика рађених у техникама гравуре и литографије.

Пабло Пикасо је рођен у Малаги 1881.године. Од детињства је показивао таленат и склоност ка цртању. Прва сликарства знања стекао је од оца који је био професор цртања. Школовао се на локалној академији у Барселони и Краљевској академији у Мадриду али је још у раној младости имао развијену свест о нужности превазилажења академских норми. У музеју Прадо посебно је студирао дела чувених шпанских мајстора. Октобра 1900 године први пут путује у Париз. У Француској је живео до краја живота (1973). 

Ретки су уметници који су својим делом покренули драстичне промене у историји уметности и који су имали на хиљаде следбеника у многим крајевима света. Пикасо је један од њих. Његова слика „Госпођиће из Авињона“ (1907) најавила је револуцију у сликарству XX века коју је Пикасо кроз кубизам као нови сликарски правац и спровео.

Није учествавао у ратовима али је јасни антифашистички став изразио својим радовима. Његова слика „Герника“ (1937) је до данас непревазиђени ликовни антиратни симбол, метафора зла и недужног страдања.

Са 13 година имао је прву самосталну изложбу. Једини је уметник коме је заживота приређена изложба у Лувру (1971). Пабло Пикасо је био свестран и најлподнији аутор XX века. По литератури, његов уметнички опус чине 13 500 слика, 100 000 графика, 300 скулптура, 34 000 илустрација за књиге. Музеји Пабла Пикаса постоје у Малаги, Барселони и Паризу. Његова дела увршћена су у сталне поставке свих великих светских музеја.

Изложбу Пабла Пикаса у Нишу чине мање позната и ретко излагана дела. Сви радови припадају колекцији галерије "Viskonti Fine Art" из Љубљане.

Циклус „Дупла флаута“ садржи 16 сериграфија направљених према цртежима и лавираним акварелима насталим између 1932 и 1955. Њихови основни мотиви су уједно и најзаступљенији мотиви у Пикасовом опусу: мушки и женски актови, минотаури, сцене баханалија и портрети, укључујући портрет супруге Жаклине.

У неким од радова препознајемо и удаљену подударност или надахнуће у делима предходника које је посебно ценио (Веласкез, Гоја, Енгр, Мане). Ова дела рађена су у духу експресионизма.

Мапу „Флора и фауна Антиба“ чини девет сериграфија са текстом Хаима Себартеса. Пикасо је од 1958 године често боравио или живео у Прованси где се, у близини Нице, налази и живописно место Антиб. Сцене које припадају жанру мртве природе и појединачне животиње уметник је ликовно дефинисао на кубистички начин. 

„Пикасови цртежи из Елијарове мапе“ је целина коју чине 16 факсимила цртежа насталих у периоду од 1942 до 1946. Цртежи су разнородних мотива (портрети, фигуре, мртве природе) и карактера од једноставних у виду непрекинуте линије до развијенијих са сенчењем и шрафуром. Пол Елиар је француски песник (1895-1952), дадаиста, Пикасов пријатељ који га је између осталог упознао са Дором Мар.

Пабло Пикасо је велики цртачки маг, господар линије било да је она урезана у графичку плочу, повучена на папиру или одсликана на платну. Бескрајне су могућности којим је Пикасо обрађивао један мотив а да свака варијација буде занимљива и нова, што између осталог потврђује и ова изложба. Непогрешиво је скенирао лик или фигуру, разграђивао форму и поново синтетизовао на себи својствен начин. Његова лична животна и стваралачка необузданост и енергија јасно се исчитава у контексту њехових дела која и данас изазивају посебну пажњу и интересовање публике.

Изложба у Нишу трајаће до 1. октобра.