Концерт пијанисте Владимира Милошевића у Симфонијском оркестру

Програм

Р. Шуман Симфонијске етиде оп. 13

П.И. Чајковски Свита из балета „Крцко орашчић“, арр М. Плетнев

И. Стравински Свита из балета „Жар птица“, арр. Гвидо Агости

М. Равел Валцер

Програм који ће се чути на овом конецрту конципиран је као својеврсни омаж балетској музици која се не изводи често на концертним подијумима. Бави се разоткривањем постојећих, као и успостављањем нових веза између клавира и балета, два веома различита али блиско повезана медија. Идеја је представити публици дела која су иницијално била конципирана као музика за балет, па касније транскрибована за клавир, као и дела која су у оригиналу писана за клавир, а касније прерађена у балетску музику.  

Први део концерта посвећен је клавирским транскрипцијама руских балета „Крцко Орашчић” Петра Иљича Чајковског и „Жар птица” Игора Стравинског. Чувени балет „Крцко Орашчић” настао је 1892. године као поруџбина руског Царског театра. Ово је балет бајковите тематике где је као основа за либрето послужила бајка Ернеста Теодора Амадеуса Хофмана „Крцко Орашчић и краљ мишева”. Руски пијаниста и диригент Михаил Плетњов је одређене ставове из балета транскрибовао и направио седмоставачну клавирску свиту, са ставовима Марш, Игра шећерне виле, Тарантела, Интермецо, Трепак (Руска игра), Кинески плес и Анданте маестозо – Pas de Deuх.

Балет „Жар птица” је настао 1910. године, по поруџбини чувеног руског импресарија Сергеја Дјагиљева за трупу Руски балети, од тада веома младог Игора Стравинског. Либрето самог балета инспирисан је бајком о Жар птици, као и руском бајком о Кашчају Бесмртном. Овај балет означава и почетак једне од најуспешнијих сарадњи у историји музике и етаблира младог Стравинског као водећег композитора овог жанра. Изузетно сложену троставачну клавирску транскрипцију написао је италијански пијаниста и педагог Гвидо Агости, у коју је уврстио ставове Паклени плес, Успаванка и Финале.

Други део концерта доноси музику Мориса Равела. Композиција „Купренов гроб” је једина на вечерашњем програму која је у оригиналу писана за клавир а касније оркестрирана од стране самог композитора. Оркестарска верзија доживела је неколико балетских продукција још за Равеловог живота, а у новије време значајна је поставка Њујоршког балета и кореографа Џорџа Баланшина. Композиција је својеврсна посвету француском барокном клавсенисти Франсоа Купрену, али и омаж целокупној француској барокној традицији. 

Кореографска поема „Валцер” (La valse) је једно од најупечатљивијих и најпознатијих дела Мориса Равела. Иако је дело оригинално поручено и написано као балет, своју популарност је стекло као концертно дело за симфонијски оркестар. Директан повод за настанак овог балета била је поруџбина Сергеја Дјагиљева, која је била одбачена након његове изјаве да то није балет већ портрет балета. Равел је поред балетско-оркестарске верзије, приредио и верзију за два клавира као и верзију за клавир соло.

Владимир Милошевић

Пијаниста Владимир Милошевић је редовни професор на Катедри за клавирФакултета  музичке уметности у Београду. Наступао је као солиста и са оркестрима широм Европе, Северне и Јужне Америке, у Кини,  Јапану и Аустралији. Сарађивао је у камерним ансамблима са бројним врхунским музичарима из целог света. Добитник је више награда и признања у земљи и иностранству. Школовао се у Лесковцу, Београду, Италији и Француској.