Koncert pijaniste Vladimira Miloševića u Simfonijskom orkestru

Program

R. Šuman Simfonijske etide op. 13

P.I. Čajkovski Svita iz baleta „Krcko oraščić“, arr M. Pletnev

I. Stravinski Svita iz baleta „Žar ptica“, arr. Gvido Agosti

M. Ravel Valcer

Program koji će se čuti na ovom konecrtu koncipiran je kao svojevrsni omaž baletskoj muzici koja se ne izvodi često na koncertnim podijumima. Bavi se razotkrivanjem postojećih, kao i uspostavljanjem novih veza između klavira i baleta, dva veoma različita ali blisko povezana medija. Ideja je predstaviti publici dela koja su inicijalno bila koncipirana kao muzika za balet, pa kasnije transkribovana za klavir, kao i dela koja su u originalu pisana za klavir, a kasnije prerađena u baletsku muziku.  

Prvi deo koncerta posvećen je klavirskim transkripcijama ruskih baleta „Krcko Oraščić” Petra Iljiča Čajkovskog i „Žar ptica” Igora Stravinskog. Čuveni balet „Krcko Oraščić” nastao je 1892. godine kao porudžbina ruskog Carskog teatra. Ovo je balet bajkovite tematike gde je kao osnova za libreto poslužila bajka Ernesta Teodora Amadeusa Hofmana „Krcko Oraščić i kralj miševa”. Ruski pijanista i dirigent Mihail Pletnjov je određene stavove iz baleta transkribovao i napravio sedmostavačnu klavirsku svitu, sa stavovima Marš, Igra šećerne vile, Tarantela, Intermeco, Trepak (Ruska igra), Kineski ples i Andante maestozo – Pas de Deuh.

Balet „Žar ptica” je nastao 1910. godine, po porudžbini čuvenog ruskog impresarija Sergeja Djagiljeva za trupu Ruski baleti, od tada veoma mladog Igora Stravinskog. Libreto samog baleta inspirisan je bajkom o Žar ptici, kao i ruskom bajkom o Kaščaju Besmrtnom. Ovaj balet označava i početak jedne od najuspešnijih saradnji u istoriji muzike i etablira mladog Stravinskog kao vodećeg kompozitora ovog žanra. Izuzetno složenu trostavačnu klavirsku transkripciju napisao je italijanski pijanista i pedagog Gvido Agosti, u koju je uvrstio stavove Pakleni ples, Uspavanka i Finale.

Drugi deo koncerta donosi muziku Morisa Ravela. Kompozicija „Kuprenov grob” je jedina na večerašnjem programu koja je u originalu pisana za klavir a kasnije orkestrirana od strane samog kompozitora. Orkestarska verzija doživela je nekoliko baletskih produkcija još za Ravelovog života, a u novije vreme značajna je postavka Njujorškog baleta i koreografa Džordža Balanšina. Kompozicija je svojevrsna posvetu francuskom baroknom klavsenisti Fransoa Kuprenu, ali i omaž celokupnoj francuskoj baroknoj tradiciji. 

Koreografska poema „Valcer” (La valse) je jedno od najupečatljivijih i najpoznatijih dela Morisa Ravela. Iako je delo originalno poručeno i napisano kao balet, svoju popularnost je steklo kao koncertno delo za simfonijski orkestar. Direktan povod za nastanak ovog baleta bila je porudžbina Sergeja Djagiljeva, koja je bila odbačena nakon njegove izjave da to nije balet već portret baleta. Ravel je pored baletsko-orkestarske verzije, priredio i verziju za dva klavira kao i verziju za klavir solo.

Vladimir Milošević

Pijanista Vladimir Milošević je redovni profesor na Katedri za klavirFakulteta  muzičke umetnosti u Beogradu. Nastupao je kao solista i sa orkestrima širom Evrope, Severne i Južne Amerike, u Kini,  Japanu i Australiji. Sarađivao je u kamernim ansamblima sa brojnim vrhunskim muzičarima iz celog sveta. Dobitnik je više nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Školovao se u Leskovcu, Beogradu, Italiji i Francuskoj.