Нишки "Бранко" у посети Светој гори и Хиландару

На путу за Свету Гору Атонску и манастир Хиландар, Дружина је на полуострву Халкидики прво посетила Каково (Мило Арсеница - Млин на Арсеници - Воденица на реци Арсеници), метох манастира Хиландара. 

Након молитвеног обиласка метохијског храма и приношења воштаница, Дружина је наставила пут и сместила се у рибарски градић Јерисос. Сутрадан ујутру, мушки део хора се упутио на Свету гору. 

Нишлије из хора ''Бранко'' су безбедно пристигле у Кареју, где су са допуштењем монашке заједнице одсели у скиту Св. Андреја Првозваног, некадашњој руској, а данас грчкој богомољи. У Кареји су нишки поклоници посетили две од три активне хиландарске келије - Патерицу и њеног старешину оца Доситеја, као и (ис)посницу Св. Саве Освећеног у којој се први молитвено подвизивао Свети Сава Српски. 

Иначе, ова монашка варошица налази се у централном, континенталном делу Свете горе, и, модерним речником речено, најурбанизованије је место Свете горе са неколико мешовитих трговина, пекаром и посластичаром. По завршетку Свете литургије и оброка у трпезарији, нишки поклоници су наставили пут до Јованице, малог пристаништа манастира Хиландара на западној страни Свете горе. 

Стигавши у манастир Хиландар, једна група чланови хора је себи одабрала пут и посету суседном грчком зилотском манастиру Есфигмен, док је друга група чланова хора кренула ка хиландарском пристаништу на источној обали полуострва, успут видевши чесму краља Александра Обреновића, крст цара Душана, маслину Светога Саве, високи и грандиозни пирг краља Милутина и на крају пред пристаништем пространи манастирски виноград. Сви поклоници, а нарочито они који долазе  први пут у Хиландар, не могу се отргнути снажном утиску лепоте околне природе као дела Божјег промисла и деловања. Поподне су сви били на вечерњем богослужењу поклонивши се и целивајући свете мошти и икону Пресвете Богородице Тројеручице. 

Јутарња служба давно је била започета, још пре изласка сунца. У централни и најстарији део хиландарског Саборног храма посвећеног Ваведењу Пресвете Богородице ступа се кроз две улазне припрате, које заједно чине јединствену грађевину. Уз помоћ  златних, треперавих, светлосних зрака многобројних кандила и свећа, распоређених свуда по унутрашњости главног хиландарског храма, кроз отворе царских двери, наслућивало се лице и стас неуморног вође нишких ходочасника, проте Бранка Цинцаревића и оца Драгослава Лазића у свечаним одеждама за служење Литургије.

Након завршетка Литургије, једна група поклоника је отишла да посети највећи манастир на Светој гори, руски манастир Светог Пантелејмона, док је друга група остала у Хиландару и даље га истражујући  и дивећи се његовој  архитектонској лепоти, разноврсном природном окружењу, али и оном најбитнијем, његовој духовној енергији, снази и миру коју безмерно дарује поклоницима и посетиоцима. 

У том детаљнијем обиласку манастирског комплекса и његове околине примећујемо и велики део старог, у пожару страдалог, а сада обновљеног манастирског конака, као и велико градилиште лево од главне улазне капије ка величанственом, високо устремљеном ка небу, пиргу Светога Саве. У чекању на повратак у Уранополис,  група из Ниша се упознала и са оцем Кирилом, старим монахом по годинама, али ведрим и чилим по духовној снази и духовним саветима и поукама, које са невероватном лакоћом и снагом  дарује саговорницима. 
Женски део хорске Дружине поред одмора у Јерисосу, присуствовао и певањем саучествовао на Литургији у хиландарском метоху у Какову.

Више од половине поклоника ишло је први пут на Свету гору и Хиландар. 

Овој и оваквој духовној радости и задовољству допринела је целокупна управа НЦПД "Бранко", на челу са вођом пута, неуморним и свуда присутним оцем протом  Бранком Цинцаревићем, који се очински брижно, али тихо и ненаметљиво, бринуо о свим поклоницима, као  и о осталим путницима.

Бранислав  Тикић