ПИП 2016: представа ВОЗ - Теозофски трилер

Сто, две столице и маестрална игра двојице врхунских глумаца били су довољни да задрже пажњу препуног гледалишта безмало два сата.

По тексту Кормака Макартија, савременог америчког писца, представа „Воз“ је настала под кровом београдског Звездара театра, а у извођењу глумаца Сергеја Трифуновића (Црни) и Воје Брајовића (Бели), који је и редитељ представе. Бели је професор којег Црни избавља од покушаја самоубиства и затвара, након чега се међу њима заплиће и расплиће дискусија.

Основну потку тога чини смисао људскога живота, односи између среће и несреће, односи Бога и човека, утицај цивилизације, културе и уметности на живот. Грађена на дубокој контрасти поимања света и живота, између њих двојице се води расправа у којој се смењују оптимистичка вера у Бога Црнога и дубока песимистичка суицидална филозофија Белога. Сучељавају се дилеме, отворена питања о смислу и бесмислу, постојању и непостојању Бога…

Представа је „прошарана“ деловима песмама које изводи Сергеј Трифуновић, пратећи себе на гитари, односно клавиру. Песма „JesusGonna Be Here“ Тома Вејтса представља лајтмотив. Црни је препун горких животних искустава (убиство, робија, робијашка туча из које једва излази жив) која су га одвела у изразито јаку веру у Бога, док је Бели професор мрака, како каже за себе, атеиста и циник, разочаран у живот, заступа гледиште да је смисао људског живота у култури и уметности и има снажну тежњу ка ништавилу. Ипак, представа није нихилистичка. Када Бели напушта простор и одлази у потрагу за ништавилом, Црни, као Божји изасланик, му поручује: „Бићу тамо“. Нада у спасење, дакле.

Представа је изузетно подстицајна, нема поједностављено значење нити даје коначне одговоре већ нуди мноштво идеја и могућности, иницирајући трагање за одговорима. У разговору после представе, који је модерирао Слободан Савић, протагонисти су ближе образложили зашто ова представа и како су је припремали.

Драму, односно, како сам писац каже, новелу са дијалошком формом, је превела Милица Михајловић, а редитељ је на тексту радио више од годину дана. Пробе (иако је реч о дуодрами) су трајале четири месеца. Воја Брајовић каже да је представом желео да изазове критички однос и свест о томе куда овај свет иде. И наравно, пре свега, човекољубље, које има велику моћ да спречи пропаст цивилизације. Сергеј Трифуновић представу назива теозофским трилером, а на питање зашто се, после много година, прихватио позоришне улоге у овом комаду одговара да је тражио баш то: речи вредне да буду изговоре на сцени. И, захваљујући Воји Брајовићу, нашао их је.

Све у свему, вредело је наћи се међу више од петсто гледалаца прве фестивалске вечери у Дому културе у Алексинцу.

Часлав Васиљевић

* Аутор је професор књижевности у пензији и дугогодишњи новинар

Алексиначке вести