Промоција монографије о Неди Арнерић ” Чаробна меланхолија”

Након објављене две монографије, ’’ Краљ’’(Службени гласник,2013.) и ’’Милена Дравић или кључ снова’’ (Филмски центар Србије,2018.) стекла сам велико искуство у раду на овој форми биографских књига, те је било сасвим нормално, да моја наредна монографија буде о некоме ко је својим стваралаштвом  обележио српску филмску уметност. Како сам Неду Арнерић познавала од раније и била добро упозната са њеним богатим опусом  у домаћој, али и светској кинематографији, веома лако сам се одлучила да она буде личност, којој ћу посветити  нову монографију.

Да одаберем наслов, увек је велики изазов и дилема, али ми је у томе много помогао редитељ Милош Радивојевић, када је свом сјајном тексту дао назив Чаробна меланхолија. То ми се веома допало, јер описује Недин  каракер, те сам тако са великом радошћу одлучила да то уједно буде и наслов монографије.

У осам поглавља покушала сам да дочарам живот једне глумице, која је прву улогу добила са само 13 година, у филму Сан код Пурише Ђорђевића. Самоуверено је владала кадром, а камера ју је напросто обожавала, да би већ са 15 година, у тинејџерском хиту Вишња на Ташмајдану, постала права домаћа звезда. Филмски свет представио нам је у пуном сјају Неду Арнерић, чудо од детета, Ширли Темпл  једне велике социјалистичке земље. Порекло старе корчуланске породице Арнери определило ју је да читав живот буде привржена мору. Ровињ је био одскочна даска за сазревање, како је и сама касније говорила. Иако још увек тинејџерка, вртоглаво је ишла из филма у филм и није стизала да се дружи са вршњацима из краја. Мала Неда била је принуђена да преко ноћи одрасте, а то одрастање је било прилично болно.

Оно што ову монографију чини узбудљвом ,јесу сведочења њених колега са којима је делила кадар у могобројним филмовима,на позоишној сцени ,или наступе у телевизјским серијама,или  филмовима. У поглављу о филмском ставралаштву Неде Арнерић,своје импресије изнели су: Лордан Зафрановић,Раде Шербеџија,Милан Јелић ,Горан Марковић,Бранко Цвејић,Мето Јовановски,Коле Ангеловски,Дејан Караклајић.Милош Радивојевић. Миодраг Брик Кривокапић.

Сјајну дефиницију Недине личности,дао је редитељ Лордан Зафрановић: "Неда је у себи имала двије-три личности које су живјеле паралелно и врло често се сукобљавале, као уосталом шта имамо и сви ми. Међутим, један од њених талената била је и бескрајна отвореност која је излазила из духовног предјела њеног талента рођеног за филм. Друга њена личност била је аристократска градска суздржаност произашла из њеног поријекла корчуланске патрицијске фамилије Арнери. Трећа особност носила је неизмјерну тугу која произлази из осјећаја пролазности и старења, која је била фатална за завршетак њеног живота’’.

Ишчитавајући ову монографију, може се констатовати ,да су  колеге неизмерно поштовале  и волеле Неду,истичући њену професионалост према послу,скромност, упркос чињеци да је  била глумачка звезда.
Умела је да буде заиста прави пријатељ,онако нежна,крхка, али са великом енергијом! ’’Да умем о њој сведочити сликарски, сликом би доминирале њене очи и тек мали осмејак у куту њених усана, загонетан, осмех мали за који ниси сигуран да ли ће се развући у широки или је одраз туге због јасног сагледавања света. Овако је о Неди написала позоришна редитељка Милица Краљ.

У позоришном сегменту ове монографије ,о Недином таленту,старсти према позоришту,али и о њој као карактерној особи која је волела људе,писали су: Светозар Цветковић,Феђа Стојановић,Катарина Вражалић,Александар Алач,Душан Ковачевић,Лазар Ристовски и многи други.

Неда Арнерић у каријери дугој скоро пола века, одиграла је улоге у четрдест позоришних представа и преко стотину филмова. Њен глумачки таленат и харизму на великом платну уочили су у раној младости и странци, те је брзо уследила и међународна каријера. Прилика да глуми заједно са међународним филмским звездама као што су Морис Роне, Марија Шел, Силва Кошћина, Ђанкарло Ђанини ,Ричард Раундтри,Виторио Гасман, омогућили су јој да осети укус славе. Није се могла избећи чињеница да су је сматрали секс-симболом и једном од најлепших глумица, а она је постајала меланхолична и чезнула за топлином дома, пријатељима и,иако веома млада, донела је одлуку да јој не треба велики новац и светска слава, већ се определила да остане у својој земљи и желела да добија карактерне улоге, како би на прави начин показала свој таленат. И успела је у томе, Сребрна и Златна арена у Пули и Награда за животно дело »Павле Вуисић«, биле су доказ њене глумачке посвећености .
Ова монографија ‘’Чаобна меланолија’’ је прича о великој звезди тужних очију, чуду од детета,  жени велике енергије и велике патње. О жени сатканој од нежности, софистицираности племићког порекла и велике љубави према људима. Њене улоге чине  хронологију југословенског филма, јер Неда Арнерић је последња глумачка хероина која је уз Милену Дравић, Драгана Николића, Бату Живојиновића и Љубишу Самарџића, била највећи симбол филмског платна некадашње државе.