Врањски театар обележио 120 година постојања

Подсетили смо се и трагичног 2. јула 2012. године када је до темеља изгорело врањско позориште. Упркос томе, оно опстаје и остаје као светионик културе на овим просторима, чуло се на академији. 
 
Прва представа врањског театра одиграна је 30. јануара 1896. године. Од тада до данас позориште у Врању мењало је само облике деловања – од Грађанске касине до Окружног народног позоришта, али не и своју фукнцију и делатност. Врањанци су без позоришта били само у време Првог и Другог светског рата.
''Увек пратећи или чак идући испред свог времена врањско позориште било је окосница културног развоја и уметничког живота нашег града. Стални позоришни репертоар, нова продукција, награде, гостовања, фестивали, глумачка радионица, едукација – све су то елементи обављања позоришне делатности, која у случају нашег театра има завидан ниво.'',  рекао је Срђан Јовановић, директор.
Позоришна историја наставља се и после 2. јула 2012. године, када је до темеља изгорео врањски театар, и то, чини се још интензивније и успешније, јер како се чуло на академији: ''Семе позоришта, када се баци било где, мора нићи.'' Градоначелник је у свом обраћању подсетио на напоре локалне самоуправе да се позориште што пре обнови.
''И поред моје велике искрене жеље да уметницима који су, не својом вољом, осали без свог другог дома, што пре вратим исти, на жалост непредвиђене околности на које нисмо могли да утичемо, оспориле су остварење циља. У оваквим ситуацијама принуђени смо да морамо имати стрпљења, разумевањ и снаге, да морамо да истрајемо и завршимо оно што смо започели, како би што пре опет гледали великане нашег театра на новој сцени врањског позоришта.'', каже Зоран Антић, градоначелник.
Глумци Милена Стошић и Марко Петричевић провели су публику кроз најзначајније тренутке позоришне историје у Врању. Историјски осврт дат је и путем кратког филма. Свој допринос обележавању годишњице дали су и прослављени глумци врањског театра. Љиљана Радивојевић извела је део представе ''Позориште у паланци'', Драган Станковић монолог из представе ''Јовча'', а Драган Марјановић из представе ''Кротка'' Достојевског. Гост вечери био је глумац Црногорског народног позоришта Слободан Маруновић, који је говорио стихове их Горској вијенца. На крају академије син Зоре Живадиновић, унуке најпознатијег Врањанца Боре станковића, уручио је слику ансамблу врањског театра, а вече је симболично завршено певањем нумере ''Оплакуј ме небо'' Бате Златковића из представе ''Родољупци''.