Промоција књиге „Руски емигранти – професори Београдског универзитета“

Књига осветљава важан историјски сегмент образовања и културе у Србији, кроз причу о руској емиграцији и њиховом доприносу развоју Београдског универзитета.

Учествују:

Др Коста Николић, историчар
Др Љубинка Шкодрић, историчар
Др Драгомир Бонџић, аутор

"Историографска студија о руским емигрантима који су после Октобарске револуције постали професори Београдског универзитета. Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због грађанског рата и доласка бољшевика на власт, руски емигранти, међу којима је било и врхунских интелектуалаца из различитих области, досеили су се у различите европске земље, међу њима и у Краљевину СХС/Југославију. Неки од њих ће постати неки од најпознатијих професора Београдско универзитета на коме ће предавати годинама и деценијама.
Први део књиге је историографска студија о развоју Београдског универзитета до 1918. године, о доласку руских емиграната и о њиховој улози у развоју Београдског универзитета. Детаљно су представљени начини доласка на поједине факултете Београдског универзитета, број и структура руских емиграната по факултетима и наставним звањима, а потом процес адаптације, суочавања са проблемима, решавања материјалног и стамбеног питања, итд. Посебно је наглашен допринос руских емиграната развоју појединих научних дисциплина и установа на Београдском универзитету, као и њихов допринос ширем културном и друштвеном животу Београда, Србије и Југославије и то у периоду између два светска рата, током Другог светског рата и у периоду социјализма.
Други део књиге су биографски портрети преко 80 руских емиграната наставника Београдског универзитета, по факултетима, са подацима о животу и раду у Русији пре Октобарске револуције, у Београду после емигрирања и са кратким освртом на научни рад и допринос у одређеној научној области. За сваког наставника су наведена најважнија дела и списак значајнијих архивских извора и литературе у којима се помињу.
Објављивање књиге је финансирало Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, а финални део истраживања и писања књиге резултат је рада на пројекту The Multi–ethnic State and National Identities: The Serbian Experience in the 20th Century (GRANT No. 7731836 – SERBIE20) који подржава Фонд за науку Републике Србије.
Књига је објављена у саиздаваштву са издавачком кућом Архипелаг."

Биографија аутора

Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973).
Основну школу и гимназију завршио је у Александровцу.
Дипломирао је 1999, магистрирао 2003. и докторирао 2010. на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду.
Од марта 2000. ради у Институту за савремену историју, где је 2019. године стекао звање научног саветника.
Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, а посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.
Објавио је осам монографија, преко 150 чланака и преко 60 приказа и информација у домаћим и страним научним часописима и зборницима радова. Неке од монографија: Београдски универзитет 1944–1952. (2004), Универзитет у социјализму: високо школство у Србији 1950–1960. (2010), Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945–1960. (2011), Између амбиција и илузија. Нуклеарна политика Југославије 1945–1990. (2016), Сто година Завода за интелектуалну својину (2020), Више од века. Завод за здравствену заштиту студената Београд (2023).
У коауторству с др Костом Николићем аутор је уџбеника историје за 7. и 8. разред основне школе и 3. разред гимназије који се користе у школама у Републици Србији од 2014.
Учествовао је на преко 80 међународних и националних научних скупова у земљи и иностранству (Хрватска, Алжир, Пољска, Македонија, Аустрија, Мађарска, Румунија).
Учествовао је у изради више научних пројеката Министарства за науку и просвету Републике Србије и билатералних пројеката с Хрватском и Словенијом. Тренутно је ангажован на пројекту Мултиетничка држава и национални идентитети – српско искуство у 20. веку који финансира Фонд за науку Републике Србије. Сарађује у Српском биографском речнику Матице српске.
Бави се локалном историјом и један је од покретача публикације Жупски зборник који издаје Завичајни музеј Жупе у Александровцу.
Од 2015. до 2023. био је главни и одговорни уредник научног часописа Историја 20. века.