Инцидент у Нишу: Сукоб Лалатовића и Булатовића (видео)

Раднички Ниш – Борац 0:1, стрелац Дарко Зорић на пас Филипа Кнежевића у 49. минуту.

Био је то први пораз Нишлија на "Чаиру" још од 30. августа 2014. године, дакле после 14 месеци. Тешко су га поднели...

Директну борбу за друго место на табели добио је тим Ненада Лалатовића, којем је успело оно што у 2015. години, од када је Милан Раставац преузео Раднички, није ни Црвеној звезди, ни Партизану, ни Војводини, ни Чукаричком.

Завршено је – жестоком расправом и сочним увредама размењеним пред камерама. Лалатовић и, испоставиће се, бивши председник Радничког Дарко Булатовић, у старом српском маниру дочарали су јавности до које мере је дуел на "Чаиру", одигран у недељу, био важан и једнима и другима.

Шта се јуче догодило?

"Ко губи има право да се љути, очигледно да су хтели да буду други, да су много хтели да буду други, али смо их два пута победили и сад нису други", рекао је Лалатовић у разговору за МОНДО.

"Не знам шта да вам кажем, од првог минута се осећао невероватан набој, изгледа да смо морали да изгубимо тај меч, али смо били бољи и победили. Значило нам је, играчи су ме носили на рукама и бацали у вис још на терену, јер су били пресрећни што су победили ривала, после тога се славило и певало мало гласније у свлачионици и све то се очигледно није допало људима из Ниша, а најмање том господину за ког нисам знао уопште ко је".

Како се догодио инцидент?

"Кад сам изашао из свлачионице и кренуо кроз рестриктивни простор на конференцију, појавио се тај господин који не би ни смео да буде ту, са намером да буде безобразан. Вређао ме је и псовао ми мајку, а то је био само наставак свега што се догађало током утакмице, где су нам вређали породице од првог минута. Моја реакција је била јако некоректна и није смела да се догоди, али ја сам такав и ако је неко помислио да ће Лалатовић да буде фин и да ћути док му вређају најближе, да би се сутра писало како сам коректно одреаговао, преварио се".

"Нисам и никад нећу дозволити да ме неко понижава зато што сам победио у фудбалској утакмици и то на фер начин".

"Да вас питам, је л' то можда моји играчи немају права да се радују? Је л' немају права да прославе победу у гостима? Да ли се друге екипе радују када остваре важну победу? Да ли се пева у свлачионици? Да ли се слави с тренером? Изгледа да то не сме само тамо доле... И данас су ме звале и колеге, али и неки људи из других клубова, да ми дају подршку и кажу да су им се у Нишу и горе ствари догађале".

Очигледно да некад не успевате да савладате свој темперамент. Имали сте жестоких расправа и јаких изјава и као тренер Црвене звезде...

"Јесте, такав сам. Ово јуче је било прилично примитивно и срамота ме је, али пукао сам на вређање породице без икаквог разлога. И може да чујете да све време говорим: 'И ја теби исто...' Без обзира на све, ја сам увек био тај који је прилазио и честитао. Мени не морају да честитају, али нека нико не очекује да ће моћи да ми је*е мајку, а да ја ћутим и гледам у под. Први не дирам никога, али нисам тип који може да слуша како га вређају и да ћути".

На крају, забележили сте још једну победу...

"Тачно. Још једну и мислим да је можда време да нас мало људи хвале, ове играче које водим и мене као тренера. Почео је други круг Суперлиге и Борац је и даље други. Ако је то неко очекивао, ја му скидам капу. Али, пре мислим да сам најхрабрији тренер у историји српског фудбала, који је после Црвене звезде преузео Борац, из ког је отишло пола тима и који је имао три недеље да се спреми за првенство. Шта би се догодило да нисам направио ове резултате? Угасио бих се као тренер, али сам показао колико верујем у себе", рекао је Лалатовић отворено.

"Може некад нешто и позитивно о Лалатовићу да се напише, да неко нахвали ово што сам урадио, јер одговорно тврдим да ниједан тренер ког познајем не би после Црвене звезде преузео Борац. Ја сам то урадио, јер сматрам да још морам да се усавршавам, а ако сам водио Звезду то не значи да не треба више да радим у српском фудбалу. Јесте ружно ово што сам урадио и извињавам се нацији што је то морала да гледа, али имам право да победим и моји играчи имају право да се радују".

За крај је рекао само...

"Уосталом, ово што се догодило у Нишу, догодило се у тренутку када нисам знао да су камере укључене, ја сам се током утакмице понашао пристојно и трпео увреде, потом сам сео и дао изјаву сасвим нормално. Ситуација да планете на нечију псовку има свуда, помислите само колико сте пута у саобраћају видели или чули да вас неко псује, па узвратили истом мером. Само је добио оно што је тражио".