РК Железничар: Вујовићеве изјаве излазе из џентлменских оквира понашања

Саопштење....

Финансијска ситуација у Железничару ове сезоне далеко је од идеалне, али је још даље од тако наводно катастрофалне и безизлазне, како ју је представио господин Вујовић. Наш клуб се од првог момента, уз помоћ Града Ниша и спонзора, трудио да испоштује све захтеве новог тренера и организационо испарира реномеу стручњака који је доведен са амбицијом да „Жељи“ донесе прву титулу националног шампиона у 70 година дугој историји клуба.

Од летњих припрема, спроведених на Златибору, преко учешћа на реномираном међународном турниру у Струги, до каснијег довођења и одвођења играча, све што је господин Вујовић поставио као своју замисао, жељу или захтев (изузев, испоставило се, довођења искусног средњег бека), клуб је испоштовао. У односу на играчки кадар који је затекао у Нишу, господин Вујовић је више пута вршио додатну селекцију, којом приликом се одрекао услуга осморице играча, а исто толико их је у току сезоне доведено као појачања, притом је чак 11 играча (Јанковић, Кнежевић, Ћеранић, Дамјановић, Михаљевић, Вејин, Марковић, Коцић, Горела, Матовић, Бабић) доведено уз плаћене међународне сертфикате, од којих сваки појединачно износи три хиљаде евра, а само Јанковић од побројаних играча није био Вујовићева изричита жеља. Не само да се никада није догодило да нисмо имали аутобус за путовање, већ смо на свако гостовање у СЕХА лиги, чак и на она где је, по правилима лиге, предвиђен само дневни боравак, одлазили дан раније, са ноћењем о трошку клуба, што је био случај и са два последња гостовања Војводини у Новом Саду, у четвртфиналу Купа Србије, и недавном мечу плеј-офа Суперлиге.

Наступ господина Вујовића на опроштајној прес конференцији није први који излази из џентлменских оквира понашања, када је реч о односу према клубу у коме је радио. Само неколико дана пред недавну утакмицу са Динамом у Панчеву, изгубљену управо на тактичком плану у последњем минуту, он је у интервјуу једном локалном порталу изјавио да „се у Железничару осећа као да живи са женом коју не воли“, што је звучало прилично увредљиво за највећи део јавности у Нишу. Такође, више пута је у медијима критиковао рад Рукометног савеза Србије и његових органа, што, не само да није био званични став Железничара, већ је од клупског руководства упозораван да тако нешто не чини.

Тачно је да је током сезоне било кризних момената, и да су неки превазиђени управо уз помоћ Веселина Вујовића, али је истина и да много рукометних клубова у Србији, али и у региону, међу којима су и учесници завршнице Лиге шампиона, функционише у још већим финансијским проблемима, са већим дуговањима, па ипак остварују врхунске резултате и испуњавају зацртане такмичарске циљеве. Наш клуб у овом тренутку дугује по две плате играчком кадру, стручном штабу и радној заједници и чини све напоре да и тај проблем превазиђе.

Бивао је „Жеља“, у блиској прошлости, у много тежим ситуацијама, па је из њих излазио као победник, што ће, убеђени смо, и сада бити случај. И на такмичарском плану до краја актуелне сезоне и када говоримо о егзистенцији клуба на дуже стазе. А господину Веселину Вујовићу, уз част да смо скоро десет месеци сарађивали са таквом легендом југословенског рукомета, још једном желимо све најбоље у наставку каријере.