RK Železničar: Vujovićeve izjave izlaze iz džentlmenskih okvira ponašanja

Saopštenje....

Finansijska situacija u Železničaru ove sezone daleko je od idealne, ali je još dalje od tako navodno katastrofalne i bezizlazne, kako ju je predstavio gospodin Vujović. Naš klub se od prvog momenta, uz pomoć Grada Niša i sponzora, trudio da ispoštuje sve zahteve novog trenera i organizaciono isparira renomeu stručnjaka koji je doveden sa ambicijom da „Želji“ donese prvu titulu nacionalnog šampiona u 70 godina dugoj istoriji kluba.

Od letnjih priprema, sprovedenih na Zlatiboru, preko učešća na renomiranom međunarodnom turniru u Strugi, do kasnijeg dovođenja i odvođenja igrača, sve što je gospodin Vujović postavio kao svoju zamisao, želju ili zahtev (izuzev, ispostavilo se, dovođenja iskusnog srednjeg beka), klub je ispoštovao. U odnosu na igrački kadar koji je zatekao u Nišu, gospodin Vujović je više puta vršio dodatnu selekciju, kojom prilikom se odrekao usluga osmorice igrača, a isto toliko ih je u toku sezone dovedeno kao pojačanja, pritom je čak 11 igrača (Janković, Knežević, Ćeranić, Damjanović, Mihaljević, Vejin, Marković, Kocić, Gorela, Matović, Babić) dovedeno uz plaćene međunarodne sertfikate, od kojih svaki pojedinačno iznosi tri hiljade evra, a samo Janković od pobrojanih igrača nije bio Vujovićeva izričita želja. Ne samo da se nikada nije dogodilo da nismo imali autobus za putovanje, već smo na svako gostovanje u SEHA ligi, čak i na ona gde je, po pravilima lige, predviđen samo dnevni boravak, odlazili dan ranije, sa noćenjem o trošku kluba, što je bio slučaj i sa dva poslednja gostovanja Vojvodini u Novom Sadu, u četvrtfinalu Kupa Srbije, i nedavnom meču plej-ofa Superlige.

Nastup gospodina Vujovića na oproštajnoj pres konferenciji nije prvi koji izlazi iz džentlmenskih okvira ponašanja, kada je reč o odnosu prema klubu u kome je radio. Samo nekoliko dana pred nedavnu utakmicu sa Dinamom u Pančevu, izgubljenu upravo na taktičkom planu u poslednjem minutu, on je u intervjuu jednom lokalnom portalu izjavio da „se u Železničaru oseća kao da živi sa ženom koju ne voli“, što je zvučalo prilično uvredljivo za najveći deo javnosti u Nišu. Takođe, više puta je u medijima kritikovao rad Rukometnog saveza Srbije i njegovih organa, što, ne samo da nije bio zvanični stav Železničara, već je od klupskog rukovodstva upozoravan da tako nešto ne čini.

Tačno je da je tokom sezone bilo kriznih momenata, i da su neki prevaziđeni upravo uz pomoć Veselina Vujovića, ali je istina i da mnogo rukometnih klubova u Srbiji, ali i u regionu, među kojima su i učesnici završnice Lige šampiona, funkcioniše u još većim finansijskim problemima, sa većim dugovanjima, pa ipak ostvaruju vrhunske rezultate i ispunjavaju zacrtane takmičarske ciljeve. Naš klub u ovom trenutku duguje po dve plate igračkom kadru, stručnom štabu i radnoj zajednici i čini sve napore da i taj problem prevaziđe.

Bivao je „Želja“, u bliskoj prošlosti, u mnogo težim situacijama, pa je iz njih izlazio kao pobednik, što će, ubeđeni smo, i sada biti slučaj. I na takmičarskom planu do kraja aktuelne sezone i kada govorimo o egzistenciji kluba na duže staze. A gospodinu Veselinu Vujoviću, uz čast da smo skoro deset meseci sarađivali sa takvom legendom jugoslovenskog rukometa, još jednom želimo sve najbolje u nastavku karijere.