Veselin Vujović novi trener RK Železničar

-Ja sam stvarno navikao na ovakve događaje i nemam često tremu, ali sve do danas nisam bio siguran da li sam doneo pravu odluku. Imao sam nekoliko ponuda, razmišljao sam, sve dok mi malopre, na naplatnoj rampi Nais, čovek koji naplaćuje putarinu nije rekao da je ovo veliki dan za Niš. Ja mu kažem "valjda za sport u Nišu", a on "ne, nego za Niš kao grad". I tada sam osetio blagu tremu da moram da ispunim ogromna očekivanja. Ovaj doček dobrodošlice je neverovatan. Sve što se događa oko mog dolaska u "Želju" je fenomenalno, ispraćeno i medijski na najviši način. To pokazuje koliko i Srbija i Niš vole rukomet, koliko je moj povratak u zemlju u kojoj sam ostvario najveće rezultate dobro ispraćen. Sigurno da ne bih došao da nisam video na utakmici sa Vojvodinom u finišu plej-ofa kakve su reakcije i predsednika kluba i gradonačelnika, sa koliko su emocija oni pratili to. Nekako su se te emocije poklopile sa mojim emocijama. To je bila neka dodirna tačka, okidač, koji je doveo do toga da ja dođem ovde. Isto tako, ovi sjajni momci koji su odigrali odličnu sezonu i ne bih došao da ne verujem da oni ne mogu više, bolje, da mogu da ih naučim da budu još uspešniji na sportskom terenu. Nisu oni ovde danas došli da bi uveličali moju promociju, nego ćemo nakon ovoga imati sastanak i reći ću im kakve ih obaveze očekuju, ali verujem da niko od njih neće odustati, da će od prvog do poslednjeg prihvatiti te zadatke i da ćemo se svi zajedno radovati novim uspesima-rekao je popularni Vuja na promociji.

Ako postoji čovek koji odgovara onoj izlizanoj frazi „njega ne treba posebno predstavljati“, onda je to Veselin Vujović. Kao igrač, između ostalog, olimpijski i svetski šampion sa Jugoslavijom, dvostruki klupski prvak Evrope sa Metaloplastikom, jednom sa Barselonom. Najbolji sportista Jugoslavije za 1986. godinu i prvi dobitnik zvaničnog priznanja Međunarodne rukometne federacije (IHF) za najboljeg rukometaša sveta 1988. godine. Kao trener, osvajač dva Kupa pobednika kupova Evrope sa Sijudad Realom, prvog izdanja SEHA lige sa skopskim Vardarom, bronzane medalje na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu sa reprezentacijom Slovenije. Reprezentaciju Jugoslavije predvodio je do četvrtog mesta na Olimpijskim igrama u Sidneju, poslednji je selektor zajedničke države Srbije i Crne Gore pre njenog raspada. Od tada, ovo će mu biti prvi angažman u srpskom rukometu. 

Na temu ambicija, ali i plana priprema, rekao je:
 
-Logično je da su ambicije da se osvoji prvenstvo i kup, da u SEHA ligi, gde ćemo se prvi put susresti sa najboljim timovima iz regiona, vidimo na kojem smo nivou. Jer često ne znamo pravu sliku srpskog rukometa dok se ne sretnemo sa evropskim klubovima. Što se tiče pojačanja, već su preduzeti koraci, neki momci su došli, neki će doći, neki su i otišli, što je neminovno u sportu. Pripreme će, zbog početka SEHA lige zakazanog za kraj avgusta, krenuti oko 20. jula. Probaćemo da obavimo taj prvi deo na Zlatiboru, imamo zakazano nekoliko turnira, sa posebnim akcentom na onaj tradicionalni, međunarodni u Strugi, gde učestvuju izuzetno jake ekipe. Iskoristićemo taj period da se spremimo što bolje. Pošto je za mene sve to novo, kao i za ove momke, sigurno je da će biti momenata kada neće sve to funkcionisati najbolje na svetu i savšreno, ali i najduži put kreće prvim korakom. Oni su već napravili taj korak, time što su vratili klub, što su ga stabilizovali, a mojim dolaskom se sve to podiže na jedan nivo više. Ja ću i od sebe i svojih saradnika, i od igrača, tražiti maksimum, jer samo tada možeš očekivati da ti se to vrati. Koliko ćemo u tome uspeti, u ovom kratkom periodu, videćemo, ali koliko sam ja razumeo ljude koji su uticali na to da ja dođem, ovo nije kratkoročan plan. Ovo je nešto što treba da Niš velikim slovima upiše na rukometnu mape Evrope. Da se u Nišu na vratima od garaže, od kuća, pišu prezimena ovih momaka, da deca crtaju golove, da brane i da se Niš, koji jeste sportski grad, postavi na mesto koje žele ljudi koji vode ovaj grad. 

Dobrodošlicu novom treneru poželeo je prvi čovek grada Niša Darko Bulatović.