У 104. години преминуо професор др Александар Керковић, доајен српске кошарке и физичке културе

Рођен 2. маја 1922. године у Чачку, Керковић је завршио Факултет за физичко васпитање у Београду 1952. године, као студент прве генерације. Магистрирао је 1971. на ДИФ-у, а докторску дисертацију одбранио две године касније на Филозофском факултету у Нишу.

Био је један од оснивача кошаркашких клубова Студент у Нишу, Борац у Чачку и ДТВ Партизан у Шапцу. Као тренер, радио је са неким од највећих имена југословенске и српске кошарке – Радивојем Кораћем и Драганом Кићановићем, а својим радом испратио је и прве кораке Светислава Кара Пешића и Жељка Обрадовића.

Поред тренерског рада, Керковић је обављао функцију спортског референта у Државном комитету за физичку културу ФНРЈ, предавао у Шапцу и на Вишој педагошкој школи у Нишу, а 1974. изабран је за вишег предавача на Студијској групи за физичко васпитање Филозофског факултета у Нишу. Током своје универзитетске каријере био је продекан (1973–1981) и декан (1981–1983) Филозофског факултета.

Члан националне кошаркашке селекције, носилац FIBA сертификата (International Basketball Certificate) и аутор преко 100 стручних радова, професор Керковић био је поштован и у академским и у спортским круговима. Био је и члан Академије духовних посвећеника „Ф. М. Достојевски“.

Његов животни пут, обележен посвећеношћу знању, спорту и младим генерацијама, остаће као трајно сведочанство о томе шта значи бити учитељ, визионар и посвећеник.