Луковска бања: Легенда о девојачкој сузи за Косовом

На путу од Луковске бање ка Штави у куршумлијској општини постоји извор у народу познат као „Девојачка суза“. Из камена са десне стране пута, на око два метра висине, капље вода. На овом месту је, каже легенда, лепа девојка сазнала за смрт свога вереника на Косову пољу 1389. године. Од њене жалости и туге проплакала је и стена, из које и данас капље вода, која је, како кажу мештани - лековита.

Само место где капље ова вода је веома живописно. Са леве и десне стране, скоро под правим углом, уздижу се брда. Поред сеоског пута кривуда бистра речица, која употпуњује утисак о рају на земљи. Овде се дише пуним плућима. Нема аутомобила, фабричких димњака, само нетакнута природа.

Причу о „Девојачкој сузи“ испричала нам је Живка Радосављевић (72) из Штаве.

- Као дете стотину пута сам чула ту причу. Старији људи као да су желели да је ми деца добро упамтимо, па су је увек кад је било прилике изнова причали.

У Лукову, са родитељима, братом и млађом сестром, живела је лепа Милица. Дане је проводила чувајући бела стада у друштву својих вршњакиња. А родитељима је помагала у пословима у пољу и у кући. Била је позната по својој лепоти, знању и умећу. Сви су јој се дивили и наводили као пример другима. Била је понос села и околине.

Време је пролазило, а суседи су се питали чији ли ће дом лепа Милица усрећити. Ређала су се нагађања, а она се загледала у кршног момка, стаситог Павла. Ликом, скоком и оком, веле, подсећао је на Косанчић Ивана. Ретко су се виђали. Он је живео у Горњој, а она у Доњој бањи. И када би се срели, погледима би разговарали. Тако је онда било, а виђали су се на сеоским саборима, прелима и поселима. На дан Светог Вида, на свој рођендан, лепотица луковског краја уснила је страшан сан. Надошла Луковска река, сјатиле се але са небеса и околних брда, носе и разарају све пред собом.

Милица се пробудила пре сунца, изашла у авлију и кренула уз Луковску реку, путем који води тик уз њену леву обалу, како би се уверила да ли је сан само сан, или јава. На непун километар удаљености од Горње бање, тога јутра, сазнала је за српску трагедију на Косову, на ту нашу живу још увек незацељену рану. На Косову равном погинуо је и њен будући вереник, јуначки се борећи за част и достојанство свога рода, за слободу и спас отаџбине.

- Од велике туге и неизмерне жалости проплакала је и стена. Из камена су почеле да теку сузе, које и данас умивају лице стеновите литице - испричала је Живка причу док су јој низ лице текле сузе.

Извор: glas-javnosti.rs