Шљиве наслутиле пораз: Одавде је кнез Лазар са својом војском отишао у Косовску битку

Војска је наставила даље, у бој и пропаст, а за њима су остала спирално увијена стабла, да би и данас, шест векова касније, подсећала на овај помало заборављени догађај. Ово је само једно од бројних предања која се и данас могу чути у Топличком крају.

Међутим, оно што заиста побуђује пажњу је чињеница да шљиве у порти цркве брвнаре и даље расту на исти начин. Без обзира на то да ли је реч од давно осушеним стаблима или тек засађеним младицама, шљиве се и данас спирално увијају, дајући тиме нови повод за разна тумачења и народна веровања, али и задатак науци која, засад, нема логично објашњење.

Пут без повратка

Црква брвнара, посвећена светом цару Лазару, подигнута је 1890. године на обронцима Радан планине. Према предању, изграђена је на остацима знатно старијег храма из 14. века, а градили су је досељеници са Голије, па архитектонски подсећа на храмове из централне Србије. Од Пролом бање до цркве Лазарице ваља прећи око два и по километра; пут је макадамски, али је широк и добро утабан.

Може се доћи и обележеном пешачком стазом кроз шуму, раздаљина је скоро иста, али ће вам пријати хладовина и свежина реке поред које се пролази.

Црква је подигнута на пропланку изнад реке, али се може видети тек када јој се приђе ближе. У малој, ограђеној порти су постављени дрвени столови и клупе, има и засада цвећа, али највише прија хлад широких крошњи дрвећа.

Иако уморни од летње жеге и пешачења, најпре смо погледом потражили оно због чега смо дошли. И није нам пуно требало! Свуда око цркве се могу видети шљиве различите старости, али истог облика – увијених стабала око своје осе, баш како се кудеља увија у повесмо. Још чудније је да стабла осталог дрвећа расту „нормално“, а најчудније је да само педесетак метара даље, изван црквене ограде, шљиве расту на уобичајен начин. Штавише, пре неколико година, мештани су у више наврата младе саднице тек уврнутих шљива преносили изван порте, поново их садили, а резултат је био заиста неочекиван. Убрзо су се младице саме „расплеле“ и наставиле да расту нормално.

Све ово, наравно, доприноси разним тумачењима и веровањима, која се у народу преносе са колена на колено. Осим поменуте легенде, слично предање се односи на причест војске уочи боја на Косову. Наиме, предање каже да је сама природа наслутила војни пораз и да су се у жалости све шљиве окренуле у правцу у којем је војска отишла на пут без повратка. Верује се да је сам Господ покренуо шљиве на увртање, не би ли тиме вечно подсећао Србе да веру православну не треба губити чак ни онда када се живот даје, баш како је то учинио славни Лазар са својом војском.

Свето место

Да приче нису без основа, односно да је кнез Лазар са главнином своје војске највероватније прошао баш овуда, потврђује и познати путописац Феликс Каниц у својој књизи „Србија – земља и становништво“.
– Довољно је погледати иоле тачну карту – каже Каниц – па се јасно може видети да је кнез Лазар из Куршумлије за Косово поље изабрао пут уз Бањску реку, јер је то био најкраћи и најсигурнији правац према долини Лаба.

У прилог Каницовој тврдњи иде и усмено предање које каже да је Лазарева војска прошла поред Бањске реке, да је предахнула поред једног црквишта и да се баш ту причестила. Од тада (1389. године) народ ово црквиште назива Лазаревим, а због тога је и будућа црква брвнара посвећена светом цару Лазару српском. Занимљив је и податак да су само две године након Косовског боја, мошти кнеза-мученика поново стигле на ово место.

Наиме, када је царица Милица успела да издејствује да се тело њенога мужа пренесе са Косова у Раваницу, захтевала је да се претходно унесе и у ову малу цркву. Том приликом је, по речима Илариона Руварца у „Белешци о моштима кнеза Лазара“, која датира из друге половине 19. века, одлучила да се и сама замонаши.

Недостатак научног објашњења

У недостатку научних објашњења, многи покушавају да овом природном феномену дају и неко разумније објашњење. Тако се, на пример, често истиче да се шљиве уврћу под дејством ветрова или да се окрећу за сунцем у потрази за светлошћу. Нажалост, ниједно од ових тумачења нема реалну основу. У обиљу листопадног и зимзеленог дрвећа које расте наоколо, окрећу се само шљиве, и само овде.

Чињењица је, међутим, да нико до сада није вршио анализу састава земљишта, старост стабала, па чак ни оних давно осушених поред звоника. А колико је јако народно веровање да је реч о Божијој промисли, и да је само место исцелујуће и свето, можда довољно говори молба свештеника, истакнута на табли поред звонаре, да посетиоци не режу и не носе кући кору са ових стабала.

Шта год да је разлог овог необичног феномена, чињеница је да мало који посетилац Пролом бање пропусти прилику да посети ову цркву, помоли се Богу и, барем на тренутак, помисли колико, заправо, мало познајемо свет у којем живимо.