Зелена осматрачница

ВУЧ­ЈЕ / ЛЕ­СКО­ВАЦ –Нај­ве­ћи исто­риј­ски ло­ка­ли­тет ове зе­ле­не оазе По­реч­ја је Ско­ба­љи­ћев град, оста­ци сред­ње­ве­ков­ног утвр­ђе­ња Ни­ко­ле Ско­ба­љи­ћа, ко­јег исто­ри­ја пам­ти као по­след­њег срп­ског вла­сте­ли­на ко­ји је ју­нач­ки из­гу­био жи­вот пред роп­ством Ср­ба под Тур­ци­ма. Ло­ка­ли­тет је кр­цат ан­ти­кви­те­ти­ма из рим­ских на­се­о­би­на и осман­ског пе­ри­о­да, за на­ци­о­нал­но до­бро про­гла­шен је 1986 го­ди­не. У бли­зи­ни је хо­тел „Вла­и­на“, на исто­риј­ском Ја­сич­ком рав­ни­шту. Низ ка­њон би­стре Вуч­јан­ке код ва­ро­ши­це Вуч­је на­ла­зи се јед­на од нај­ста­ри­јих хи­дро­е­лек­тра­на у Ср­би­ји из 1903. го­ди­не. Пан­си­он у хо­те­лу „Вла­и­на“ кре­ће се око 1.500 ди­на­ра. Хо­тел има свој риб­њак, ски-ста­зу и трим-ста­зе и игра­ли­шта. Има и две те­ра­се и по­ве­ћу ба­шту на де­сној оба­ли Вуч­јан­ке и соп­стве­ни пре­воз за го­сте. У при­год­ном пла­нин­ском ам­би­јен­ту го­сту се углав­ном ну­ди до­ма­ће јаг­ње­ће и пра­се­ће пе­че­ње, од жи­во­ти­ња хра­ње­них са­мо жи­ром и тра­вом, а хо­тел ну­ди па­стрм­ку на жа­ру и шпи­ко­ва­ну и ро­ло­ва­ну ди­вљач.

На вр­ху ове пи­то­ме пла­ни­не је Пла­ни­нар­ски дом, ушу­шкан у бо­ро­ву и хра­сто­ву шу­му и бу­ју ве­ге­та­ци­ју. Кра­јо­ли­ком По­реч­ја по­ла­ко овла­да­ва­ју воћ­ња­ци и ви­но­гра­ди. Гост мо­же по­се­ти­ти и храм Св. Јо­ва­на у ка­њо­ну Вуч­јан­ке, као и чу­ве­ну пра­во­слав­ну бо­го­мо­љу из 14 ве­ка, цр­кву Св. Пет­ке у се­лу Ру­да­ру, у ко­јој су из­у­зет­но вред­не фре­ска­ма из сред­њег ве­ка.