Све више деце просјака на улици

Злоупотребљени од породице

Чим отопли, на нишким улицама могу се видети деца које просе или перу прозоре на аутомобилима. Најчешће је реч о просјацима млађим од 14 година, а углавном су припадници ромске популације. У Ниш их доводе из околних места, а најчешће из Алексинца и села Прћиловица. Стручњаци кажу да су деца улице за државу „невидљива“ јер су ван система, пошто не похађају школу и немају регулисану здравствену заштиту.

- Та деца су злоупотребљена од своје породице јер их терају да просе или да раде, на пример да перу шофершајбне, а онда им узимају новац. За Ниш је карактеристично да просе само у току дана, а највише их је у Обреновићевој улици, код Народног музеја, код Главне поште, Аутобуске станице... Децу до 18 година можемо да сместимо у хранитељске породице, а родитеље да тужимо за кривично дело злоупотребе - каже Виолета Благојевић, руководилац Регионалне службе за хранитељство у Центру за социјални рад „Свети Сава“.

Према њеним речима, деца просјаци су из социјално угрожених породица, али су социјални радници немоћни да их сместе у неки дом јер на то немају права без сагласности родитеља.

- Трудимо се да бар оне до 14 година издвојимо из породице и сместимо код хранитеља. Тим малишанима је углавном угрожено здравствено стање. Са старијима је то теже јер већ од 14 година имају право да кажу где желе да живе. Да бисмо их сместили у неку институцију, родитељи морају најпре делимично или потпуно да се лише родитељског права - објашњава она.

Благојевићева истиче да је мали број деце из самог Ниша, и да мале просјаке углавном довозе из околних места.

Нишка деца се враћају увече у своје породице. Они који нису из Ниша спавају у парковима или код Железничке станице. Често их „скупљају“ и у комбијима одвозе у места одакле су. Кад полиција направи рацију, ту децу сместе у прихватне станице у Дому „Душко Радовић“ или у Завод за васпитање деце и омладине. Међутим, они брзо одатле излазе - каже Благојевићева.

Чим отопли, на нишким улицама могу се видети деца које просе или перу прозоре на аутомобилима. Најчешће је реч о просјацима млађим од 14 година, а углавном су припадници ромске популације. У Ниш их доводе из околних места, а најчешће из Алексинца и села Прћиловица. Стручњаци кажу да су деца улице за државу „невидљива“ јер су ван система, пошто не похађају школу и немају регулисану здравствену заштиту.

- Та деца су злоупотребљена од своје породице јер их терају да просе или да раде, на пример да перу шофершајбне, а онда им узимају новац. За Ниш је карактеристично да просе само у току дана, а највише их је у Обреновићевој улици, код Народног музеја, код Главне поште, Аутобуске станице... Децу до 18 година можемо да сместимо у хранитељске породице, а родитеље да тужимо за кривично дело злоупотребе - каже Виолета Благојевић, руководилац Регионалне службе за хранитељство у Центру за социјални рад „Свети Сава“.

Према њеним речима, деца просјаци су из социјално угрожених породица, али су социјални радници немоћни да их сместе у неки дом јер на то немају права без сагласности родитеља.

- Трудимо се да бар оне до 14 година издвојимо из породице и сместимо код хранитеља. Тим малишанима је углавном угрожено здравствено стање. Са старијима је то теже јер већ од 14 година имају право да кажу где желе да живе. Да бисмо их сместили у неку институцију, родитељи морају најпре делимично или потпуно да се лише родитељског права - објашњава она.

Благојевићева истиче да је мали број деце из самог Ниша, и да мале просјаке углавном довозе из околних места.

Нишка деца се враћају увече у своје породице. Они који нису из Ниша спавају у парковима или код Железничке станице. Често их „скупљају“ и у комбијима одвозе у места одакле су. Кад полиција направи рацију, ту децу сместе у прихватне станице у Дому „Душко Радовић“ или у Завод за васпитање деце и омладине. Међутим, они брзо одатле излазе - каже Благојевићева.

Сексуалне услуге

Нишка деца улице просе и перу прозоре на колима, али се дешава да пружају и сексуалне услуге. Мали проценат њих то ради, а најприсутније је код старијих од 14 година. Цене за сексуалне услуге се крећу од 150 до 600 динара, зависно од врсте услуге. Виолета Благојевић каже да деца улице имају искуства са алкохолом, цигаретама и лаком дрогом.