Град обележио осам деценија од пробоја Логора на Црвеном крсту

Говорећи на комеморативном скупу, градоначелница Ниша Драгана Сотировски рекла је да је свака мржња на расној, верској и националној основи, па и она која је на свиреп начин исказивана у казаматима логора у Нишу, последица једног мрачњаштва, зависти, страха и кукавичлука оних који су је спроводили и који су убијали. 

Ово слободарско и сасвим посебно место по херојству је место борбе права против силе и обесправљености. Само је истински хероизам водио у слободу из казамата и уперених пушчаних цеви, навела је она. 

Чувајмо споменике. Не скрнавимо их, не шарајмо по зидовима плача, бола и туге. Не понижавајмо хероје, не ругајмо се сами себи, већ подижимо нове у част и славу онима којима још увек дугујемо обележје, апеловала је Драгана Сотировски. 

Са овог места непребола шаљемо јасну поруку – ми желимо само мир. Ми желимо да живимо у миру са свима, поручила је градоначелница Ниша. 

Она је уручила ученицима, победницима на такмичењима из историје, монографију Народног музеја у Нишу „80 година Меморијалног комплекса „12. фебруар““.  

Председник Савеза бораца народноослободилачких ратова Града Ниша пуковник Видимир Вељковић подсетио је на време настанка нацистичког логора и рекао да терор, садистичка мучења и неподношљиви услови у логору нису успели да угасе искру слободе у људским срцима. 

Ако престанемо да истражујемо и заборавимо та страшна страдања српског и других народа само што су друге вере, обичаја и културе, онда ћемо изнова изгубити слободу и бити саучесници у оном што би могло да нам се понови у неким страшним и нељудским облицима, рекао је Вељковић. 

Група од 147 голоруких логораша напала је стражаре и покушала пробој из логора 12. фебруара 1942. године. У томе је успело њих 105, а 42 логораша су умрла на жицама. Од преко 30.000 људи заточених у логору, више од 10.000 је стрељано на Бубњу, а велики број je интерниран. 

Венце у спомен-комплексу положиле су делегације Војске Србије, Града Ниша, Нишавског управног округа, Полицијске управе, градских општина, СУБНОР-а, Српско-руског хуманитарног центра, потомци страдалих и заточених у логору, представници јеврејске и ромске заједнице, представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова.