Grad obeležio osam decenija od proboja Logora na Crvenom krstu

Govoreći na komemorativnom skupu, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski rekla je da je svaka mržnja na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, pa i ona koja je na svirep način iskazivana u kazamatima logora u Nišu, posledica jednog mračnjaštva, zavisti, straha i kukavičluka onih koji su je sprovodili i koji su ubijali. 

Ovo slobodarsko i sasvim posebno mesto po herojstvu je mesto borbe prava protiv sile i obespravljenosti. Samo je istinski heroizam vodio u slobodu iz kazamata i uperenih puščanih cevi, navela je ona. 

Čuvajmo spomenike. Ne skrnavimo ih, ne šarajmo po zidovima plača, bola i tuge. Ne ponižavajmo heroje, ne rugajmo se sami sebi, već podižimo nove u čast i slavu onima kojima još uvek dugujemo obeležje, apelovala je Dragana Sotirovski. 

Sa ovog mesta neprebola šaljemo jasnu poruku – mi želimo samo mir. Mi želimo da živimo u miru sa svima, poručila je gradonačelnica Niša. 

Ona je uručila učenicima, pobednicima na takmičenjima iz istorije, monografiju Narodnog muzeja u Nišu „80 godina Memorijalnog kompleksa „12. februar““.  

Predsednik Saveza boraca narodnooslobodilačkih ratova Grada Niša pukovnik Vidimir Veljković podsetio je na vreme nastanka nacističkog logora i rekao da teror, sadistička mučenja i nepodnošljivi uslovi u logoru nisu uspeli da ugase iskru slobode u ljudskim srcima. 

Ako prestanemo da istražujemo i zaboravimo ta strašna stradanja srpskog i drugih naroda samo što su druge vere, običaja i kulture, onda ćemo iznova izgubiti slobodu i biti saučesnici u onom što bi moglo da nam se ponovi u nekim strašnim i neljudskim oblicima, rekao je Veljković. 

Grupa od 147 golorukih logoraša napala je stražare i pokušala proboj iz logora 12. februara 1942. godine. U tome je uspelo njih 105, a 42 logoraša su umrla na žicama. Od preko 30.000 ljudi zatočenih u logoru, više od 10.000 je streljano na Bubnju, a veliki broj je interniran. 

Vence u spomen-kompleksu položile su delegacije Vojske Srbije, Grada Niša, Nišavskog upravnog okruga, Policijske uprave, gradskih opština, SUBNOR-a, Srpsko-ruskog humanitarnog centra, potomci stradalih i zatočenih u logoru, predstavnici jevrejske i romske zajednice, predstavnici udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova.