83 godine od proboja logora "Crveni krst" u Nišu

Prvobitno je bio namenjen za smeštaj ratnih zarobljenika jugoslovenske kraljevske vojske, ali je kasnije tokom rata služio i kao mesto konfiniranja nacionalista i drugih protivnika nacističke okupacije.

Logor se nalazio u zgradama koje su pre okupacije služile kao vojni magacin srpske vojske, u industrijskoj zoni grada Niša. Gestapov šef u Nišu, SS kapetan Hajnrih Brant, bio je odgovoran za upravljanje logorom.

Jedan od najznačajnijih događaja vezanih za logor Crveni krst bio je proboj 12. februara 1942. godine. Organizovano bekstvo logoraša bilo je jedinstven događaj u porobljenoj Evropi. Nakon bekstva, logor je zvanično ograđen visokim zidom kako bi se sprečili slični događaji.

Prema procenama, kroz logor je tokom okupacije prošlo oko 30.000 zatvorenika, dok je oko 10.000 logoraša i zatvorenika iz drugih zatvora u gradu streljano na Bubnju kod Niša. Tačan broj streljanih nije mogao biti precizno utvrđen zbog nacističkog uništavanja tragova zločina.

Memorijalni kompleks "12. februar" danas se sastoji od muzeja koji je bio meta vandalizma tokom 2006. godine, ali je kasnije obnovljen i revitalizovan. Projekat arhitekte Sime Gušića za sređivanje kompleksa odobren je 2007. godine, a revitalizacija je sprovođena postepeno, godinama nakon toga. Prva faza nove postavke muzeja, otvorena 2013. godine, autorsko je delo Nebojše Ozimića i Ivane Gruden.

Logor na Crvenom krstu svedoči o nehumanom postupanju sa nedužnim ljudima, ali i o snazi volje za slobodom. Gradonačelnica Sotirovski je poručila okupljenima da su sloboda, neutralnost, nezavisnost i mir najvažnije vrednosti koje treba da vode Srbiju u budućnost.

Pre 82 godine, 12. februara 1942. godine, Niš je bio poprište prvog organizovanog bekstva iz nacističkog koncentracionog logora. Tog dana, 147 hrabrih logoraša krenulo je na put ka slobodi, od kojih je 105 uspelo da se domogne Vinika, dok su 42 ostala zarobljena u tom poduhvatu.

Prvi zatočenici logora bili su Jevreji iz Niša i jugoistočne Srbije, kasnije su im se pridružili Srbi i Romi. Kroz logor je prošlo oko 30.000 ljudi, od kojih je oko 10.000 streljano na brdu Bubanj.