Глумица Оливера Марковић сахрањена у алеји великана

На последњи испраћај једној од највећих српских глумица 20.века која ће остати упамћена по снажном карактеру, раскошном темпераменту и топлини са којима је тумачила сваку од својих улога у позоришту, на филму и телевизији, дошли су драмски уметници свих генерација.

Испред капеле на Новом гробљу где је одржано опело опроштајни говор у име свих њих одржала је глумица Ружица Сокић.

На је казала да је чаролија глуме Оливере Марковић била у природном дару да нађе праве емоције за патњу и радост, да буде убедљива, да зрачи са сцене.

-Оливера је била уметница са смислом да тумачи и сведочи о времену у коме живи, да саосећа са цовеком, да га брани уметношћу, због чега је била и остала омиљена код публике до данас, за дуго време нашег дружења на сцени и животу, нисам открила код ње ништа лажно, казала је Сокићева.

За посвећен и плодан глумачки рад Оливера Марковић је награђивана многобројним признањима, а посебно су значајне две "Златне арене" на филмском фестивалу у Пули и "Златни ћуран" на позоришним Данима комедије у Јагодини, а најважнија је "Добричин прстен" за целокупно животно дело.

-Последња наша заједничка представа била је у 'Сакатом Билију' Мекдоне у Народном позоришту, где је маестрално одиграла улогу бабе, играла је са таквим еланом, богатством израза, невиђеним на нашим сценама. Нажалост, саплела се на неосветљеним степеницама, пала, угрувала се и више се није вратила на сцену, испричала је Сокићева.

У Алеји великана, од Оливере Марковић опростила се глумица Дара Чаленић.

Сахрани су присуствовали Оливерин син редитељ Горан Марковић са супругом, глумице Милена Дравић, Ева Рас, Јелена Жигон, Светлана Бојковић, Мира Бањац, колеге глумци Војислав Брајовић, Светозар Цветковић, Тихомир Станић, Бранко Цвејић, редитељи Срђан Карановић, Дарко Бајић, Небојша Брадић, оперски првак Живан Сарамандић и многобројне друге колеге и поштоваоци.

Оливера Марковић је рођена у Београду 3.маја 1925.године, а преминула је у Београду 2. јула у 87. години, после дуге и тешке болести.

Чланица Народног позоришта у Београду, где је остварила више од 30 значајних улога, постаје 1967. године, а у пензију одлази као првакиња националног театра 1989.године.

Остварила је разноврсне драмске ликове на бројним позоришним сценама широм некадашње земље, њен опус броји више од сто позоришних улога а играла је у 63 филма.

Снимила је 13 драма за телевизију, играла у 26 серија и остварила педесетак улога у радио драмама.