Одговор проф. др Милана Јовановића у афери „наркодилер“

Он каже да се ради о медијском линчу, који је започео прошле године и који је иницирао покретање судског поступка због урушавања части, угледа и кредибилитета.

Демант објављујемо у целини.

У својој 26 – тогодишњој пракси своје пацијенте никада нисам бирао по основу националне и верске припадности, нивоа образовања, политичке и сексуалне орјентације или пак става по питању опојних дрога, алкохола, пушења идр.

Никада нисам задирао у приватни живот пацијената и у њихову прошлост, нити ме је икада занимало да ли је неко од њих некада био у затвору и због чега.

Мој однос према пацијентима увек је био коректан и професионалан, при чему никада нисам погазио етички Кодекс и Хипократову заклетву. Корупција је нешто што са индигнацијом одбацујем и осуђујем. Младог пацијента, према којем се дискриминаторски опходите, први пут сам сусрео крајем јануара ове године, одмах након уролошке операције, констатујући му масивну тромбозу дубоких вена и акутни прекид протока кроз леву карличну артерију.

Како је на укључену терапију дошло до одређеног побољшања прокрвљености екстремитета фокусирали смо се на лечење поменуте тромбозе, а од бајпас операције смо одустали и због тешке инфекције у оперисаној препони. Шестомесечно лечење лековима који утичу на збрушавање крви и контраиндикују било какав оперативни захват, завршено је крајем јула 2015.

Како смо колега Ђорђевић и ја својим приступом и посвећеношћу придобили потпуно поверење пацијента и обзиром да сам у августу користио годишњи одмор, операцију смо одложили за септембар.

Након сузбијања интрахоспиталне инфекције, о којој су извештавали и медији, примили смо га ради операције. У то време, пацијент је имао грчевите болове у листу и бутини након 30-так метара ходања, што је апсолутно индиковало хируршки захват.

Што се тиче дијагноза, које сам исписивао, децидирано тврдим да су оне крајње прецизне и засноване на доктрини коју сам до детаља изучио и коју преносим на своје колеге и студенте. Свака дијагноза коју сам икада написао је подложна преиспитивању али не полиције, управника затвора или колега са нижим звањима и недовољним знањем.

Иако нисам имао никаквих сазнања да пацијент, који је дошао у болницу као цивил, треба да дослужи затворску казну, нити ме то занима, (за шта захтевам полиграфску проверу), подвлачим да бих и у случају да сам то знао, исписивао идентичне дијагнозе, постављао идентичне индикације и залагао се на исти начин да помогнем излечењу тог као и сваког другог пацијента, у духу медицинске етике и Хипократове заклетве...

Што се тиче недостатка некаквог деловодног броја или печата, не знам о чему се ради. Претпостављам да је пацијент заборавио да у амбуланти овери потписан специјалистички извештај, што представља мањкавост, али не и фалсификат, јер је дијагноза, опис физикалног налаза и предложена терапија апсолутно у складу са доктрином, које се увек држим, невезано за то о ком се пацијенту ради.