ЖРТВА ЗАКОНА О АМНЕСТИЈИ: Монструма пустили да опет силује и убије

Веће коме је председавао судија Александар Теодосић осудило је Мишића на 37 година затвора због убиства и на 8 година због силовања, па му је, сходно закону, изречена јединствена казна од 37 година робије а притвор продужен до правоснажности.

Мишић је старицу убио приликом покушаја пљачке тако што ју је претукао одмах по упаду у њену кућу, а потом обљубио и задавио рукама. У покушају да прикрије злочин, после преметачине упалио је грејалицу, све четири рингле и рерну на шпорету, али на његову несрећу, није дошло до пожара па је остало доста трагова који су га открили.

Вештак Биљана Кецмановић са Биолошког факултета у Београду јуче је саопштила да је на кесици кондома пронађен мешани ДНК Мишића и убијене жене и да је у садржају испод Мишићевог нокта нађен ДНК Јефтићеве а испод њеног нокта - његов ДНК. Мишић, који се у истрази бранио ћутањем а на главном претресу је све негирао, тражио је да лично испитује вештака покушавајући да оспори ДНК налаз. Питао је колика је вероватноћа да такав ДНК припада њему, али је добио одговор да су анализе и вештачење недвосмислено указали да је то његов биолошки материјал.

Заменик вишег јавног тужиоца Гордана Тепавац тражила је најстрожу казну од 40 година затвора с обзиром на то да је у питању неко ко је већ био осуђен на 13 година за убиство и силовање једне старице, а да је издржао 11 година због примене Закона о амнестији. Мишићев бранилац по службеној дужности тражио је ослобађајућу пресуду или да буде осуђен за обично убиство ако суд нађе да је Мишић крив.

Убица Мишић је старицу Милинку Јефтић убио приликом покушаја пљачке њене куће

Мишић је био међу 3.600 осуђеника који су 17. новембра 2012. ослобођени или су добили мање казне када је Скупштина Србије усвојила Закон о амнестији. Њему је казна од 13 година умањена за четвртину. Како је у том тренутку одслужио 11 година затвора за убиство, пуштен је на слободу одмах по објављивању Закона. Иначе, према евиденцији, број повратника - оних који поново буду осуђени, у Србији је преко 70 одсто.

Амнестија - привилегија за убице
Професор Милан Шкулић са Правног факултета у Београду каже за „Блиц“ да су из Закона о амнестији била изузета кривична дела ратних злочина, организованог криминала, корупције и против сексуалних слобода, и да је пропуст што од умањења казне нису изузета и тешка убиства.

- Амнестија није механизам који је најправичнији и често ноторни починиоци кривичних дела добијају привилегије, какве иначе не би добили. Пренасељеност српских затвора је последица кампање о благој казненој политици, јер се повећао број затвореника. Није спорно да у затвор морају да иду сви осуђени за тешка дела, али би алтернативне санкције (кућни затвор, друштвено корисни рад...) морале да се прописују много више за лакша дела. Онда би било мање разлога за амнестију - објашњава професор Шкулић