Комеморација поводом двадесетогодишњице од ракетирања путничког воза у Грделици

Пре почетка комеморације представници Српске Православне цркве одржали су помен жртвама НАТО агресије.

Градоначелник Лесковца др Горан Цветановић поводом двадесетогодишњице од ракетирања воза у Грделици, рекао је:

„Ово пролеће би срећнијим учинио смех детета, плач бебе, свадбена звона, славље напретка...

Да се тог 12. априла 1999. године злочин није десио, данас би сви они који су животе изгубили били међу нама. Шетали би улицама и парковима. Данас би и они – ми били.

Ни после двадесет година, агресија која је задесила нашу земљу не престаје да боли. Учињена је велика неправда. Неправда коју смо можда опростили, али нисмо и нећемо је заборавити. Нећемо због свих жртава, због деце која би сада школу похађала, дипломе у рукама имала... Због њих ћемо се сећати. Због њих ћемо памтити.

Тог другог дана Васкрса, највеселијег празника, завијени смо у црно. То никада нећемо заборавити.

Да ли су одговорни већ заборавили? Да ли мирно спавају, да ли их прогоне стравични призори? Нама су стално у свести, јер се то зло, та слика, не да избрисати.

Драги пријатељи, борили смо се тада као што се боримо и сада, да очувамо мир нашем народу и поредак у овој нашој, још увек притисцима изложеној земљи. Своје саборце из тог времена памтим са пуно љубави, а оне који нису са нама, са пуно пијетета. Често причам и причаћу о њима. Дужни смо им да их се сећамо, како се њихова судбина не би поновила.

Вечна им слава!“

На комеморацији је говорио и директор Центра за реструктуирање „Србија воз“ Бранислав Петровић: „И данас стојимо овде крај моста и спомен обележја као и пре двадесет година да достојанствено одамо почаст трагично погинулим приликом гранатирања воза. Тог дана, 12. априла 1999. године, воз број 393 на релацији према Скопљу прелазио је преко грделичког моста. Без најаве, упозорења, безобзирно, гранатиран је са два пројектила од стране НАТО агресора. У трену претворен у пламену и буктињи, животе су изгубили железничари и путници. Кажу да је био легитимна мета. За пилоте злочиначке НАТО алијансе воз је био заједно са путницима и железничарима цивилна мета. Број жртава није утврђен. И мост је срушен. Зашто је за НАТО алијансу воз превозом путника и са железничарима био легитиман циљ и данас не знамо и чиме је то угрожавао НАТО алијансу. Чињеница је да су многи овде изгубили животе. Знамо да су возови и мостови, синоним за повезивање и спајање људи и симбол слободе живота и кретања. Ми поручујемо са овог места и на овом комеморативном скупу да ћемо чувати успомену на све жртве НАТО агресије, на железничаре и путнике који су овде погинули, да успомене не бледе, а злочини не застаревају и поручујемо са овог скупа да се наше речи запамте и да се више никада и никоме овако нешто не понови.“

Венце су положиле многобројне делегације.