На даншњи дан у НАТО агресији 1999. страдало 16 цивила ид касетних бомби у Нишу

У Нишу је 7. маја 1999. године од касетних бомби, које су забрањене међународним конвенцијама, погинуло 16 цивила, више десетина их је рањено и осакаћено уз велика оштећења цивилне имовине.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор подсетио је да је на Ниш бачено укупно 36 товара забрањене касетне муниције и да за такав злочин нико никада није одговарао.

„Можда су кривци избегли осуде овоземаљских судова. Али, оптужују их заувек невине жртве на великом суду вечности где их чекају да окају своја злодела“, рекао је Капор.

Као православци требало би да покушамо да опростимо и нека опрости свако ко може. Да заборавимо нити смемо, нити можемо, нагласио је он обраћајући се посебно присутној омладини речима да треба да сачувају од заборава погинуле у агресији на Србију на прагу 21. века.

Капор је поручио да имена погинулих морамо да изговарамо громогласно, морамо тако гласно говорити да та имена јече у нашим срцима и душама, а да одзвањају у главама оних који су починили злочин.

Наша обавеза и дуг према жртвама је неговање културе сећања. Не постоји права утеха за оне који су тог дана изгубили своје најближе, нити за оне који су тог дана преплашено гледали како касетне бомбе односе животе невиних људи, рекла је заменица градоначелнице Ниша Душица Давидовић.

Чак и у таквим тренуцима безнађа, наш народ показивао је истрајност и упорност која га прати кроз векове, још једном доказујући колика је снага обичног човека када се нађе у тешкој ситуацији, коју ни на који начин није изазвао, навела је она.

Према њеним речима, прошло је више од две деценије од дана у коме су страдали наши суграђани, али ми не заборављамо овај злочин учињен према невином становништву.

Венце на споменик цивилним жртвама агресије положили су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Града Ниша, Нишавског управног округа, Полицијске управе, нишких градских општина, Српско-руског хуманитарног центра, СУБНОР-а, војних удружења и удружења која негују традиције ослободилачких ратова, као и потомци погинулих.

ИЗВОР: Град Ниш