Na danšnji dan u NATO agresiji 1999. stradalo 16 civila id kasetnih bombi u Nišu

U Nišu je 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi, koje su zabranjene međunarodnim konvencijama, poginulo 16 civila, više desetina ih je ranjeno i osakaćeno uz velika oštećenja civilne imovine.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor podsetio je da je na Niš bačeno ukupno 36 tovara zabranjene kasetne municije i da za takav zločin niko nikada nije odgovarao.

„Možda su krivci izbegli osude ovozemaljskih sudova. Ali, optužuju ih zauvek nevine žrtve na velikom sudu večnosti gde ih čekaju da okaju svoja zlodela“, rekao je Kapor.

Kao pravoslavci trebalo bi da pokušamo da oprostimo i neka oprosti svako ko može. Da zaboravimo niti smemo, niti možemo, naglasio je on obraćajući se posebno prisutnoj omladini rečima da treba da sačuvaju od zaborava poginule u agresiji na Srbiju na pragu 21. veka.

Kapor je poručio da imena poginulih moramo da izgovaramo gromoglasno, moramo tako glasno govoriti da ta imena ječe u našim srcima i dušama, a da odzvanjaju u glavama onih koji su počinili zločin.

Naša obaveza i dug prema žrtvama je negovanje kulture sećanja. Ne postoji prava uteha za one koji su tog dana izgubili svoje najbliže, niti za one koji su tog dana preplašeno gledali kako kasetne bombe odnose živote nevinih ljudi, rekla je zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović.

Čak i u takvim trenucima beznađa, naš narod pokazivao je istrajnost i upornost koja ga prati kroz vekove, još jednom dokazujući kolika je snaga običnog čoveka kada se nađe u teškoj situaciji, koju ni na koji način nije izazvao, navela je ona.

Prema njenim rečima, prošlo je više od dve decenije od dana u kome su stradali naši sugrađani, ali mi ne zaboravljamo ovaj zločin učinjen prema nevinom stanovništvu.

Vence na spomenik civilnim žrtvama agresije položili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, Grada Niša, Nišavskog upravnog okruga, Policijske uprave, niških gradskih opština, Srpsko-ruskog humanitarnog centra, SUBNOR-a, vojnih udruženja i udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova, kao i potomci poginulih.

IZVOR: Grad Niš