Након подршке албанске партије, од јуче Република Северна Македонија

За усвајање амандмана гласао је 81 посланик у Собрању. Није били гласова против, нити уздржаних. Посланици ВМРО-ДПМНЕ бојкотовали су гласање.

На почетку пленарне седнице обратио се македонски премијер Зоран Заев, који је рекао да је реч о тешкој, али озбиљној и одговорној одлуци.

"Јесте, ја сам променио став по питању промене уставног имена и устава државе, али мењање ставова доноси прогрес и по цену политичке каријере", истакао је Заев.

Додао је да је опозициони ВМРО-ДПМНЕ знао да није могуће постићи бољи споразум и да без Грчке није могуће наставити пут ка ЕУ и НАТО-у.

ВМРО-ДПМНЕ је, како је у четвртак и најавио лидер ове странке Христијан Мицковски, бојкотовао гласање јер сматра да променом имена државе актуелна власт брише македонски идентитет.

Испред македонског Собрања у тренутку изгласавања уставних измена било је неколико стотина демонстраната.

Након усвајања одлуке, македонска влада je саопштила да су грађани, преко представника у Собрању, вечерас написали ново, историјско поглавље државности.

Како се наводи, македонски језик ће бити међународно признат у свим савезима, а химна и застава остају исте и заштићене. "Наше држављанство ће бити македонско/грађанин Републике Северне Македоније", пише у саопштењу.

Договор са Албанцима у последњем тренутку

Седница је била одлагана претходна два дана због амандмана албанске опозиционе странке Беса, којим је захтевано да се обрише реч "македонско" у делу држављанство код етничких Албанаца.

Ипак, данас поподне је постигнут споразум између македонске владе и посланика из редова Бесе, да у делу држављанства код Албанаца на македонском језику стоји "македонско", на албанском, у преводу, "из Македоније", а на енглеском "macedonian".

Македонија ће и званично променити име када грчки парламент буде ратификовао Преспански споразум.

Европски званичници честитали Македонији

Шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини и комесар за приступне преговоре Јоханес Хан честитали су Македонији на усвојеним уставним изменама.

"То је важан корак у имплементацији историјског Преспанског споразума", наводе у заједничком саопштењу Могерини и Хан.

Званичници ЕУ оцењују да су македонски политички лидери и грађани показали одлучност да искористе "јединствену и историјску" прилику за решавање једног од "најстаријих проблема у региону" и да одлучно крену напред путем ЕУ.

И генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упутио је вечерас на Твитеру честитку премијеру Зорану Заеву.

"НАТО снажно подржава пуну примену споразума, који представља важан допринос стабилном и просперитетном региону", поручио је Столтенберг путем ове друштвене мреже. 

Из кабинета грчког премијера Алексиса Ципраса саопштено је да је он "честитао колеги из Бивше Југословенске Републике Македоније (БЈРМ) Зорану Заеву на успешном окончању ревизије устава БЈРМ на бази Преспанског споразума", преноси АНА.

Аустријски канцелар Себастијан Курц поздравио је одлуку македонског парламента. Курц је, преко Твитера, нагласио да је прихватање промене Устава веома охрабрујућа одлука.

Министри спољних послова Немачке и Аустрије, Хајко Мас и Карин Кнајсел, поздравили су одлуку македонског парламента.

"Решење спора око имена се налази у финалној фази. Рачунам на то да ће сада и грчки парламент прихватити договор, како би онда земља Северна Македонија могла брзо приступити НАТО-у и отворити приступне преговоре са ЕУ", истакао је Мас у саопштењу.

Шефица аустријске дипломатије наглашава да "одлука у македонском парламенту може, без претеривања, бити оцењена као историјска".

"Овим је превазиђена значајна препрека на путу даљег учвршћења земље у европске институције", сматра Кнајселова.

Уколико Преспански споразум буде ратификовао и грчки парламент, што је готово извесно, биће окончан 27 година дуг спор две државе око имена Македоније, који је на тренутке добијао и драматичне размере, попут економске блокаде који је Атина увела деведесетих година.

Постизању споразума две стране у великој је мери помогла међународна заједница, пре свих изасланик УН Метју Нимиц, који је двадесетак година посредовао у преговорима између Атине и Скопља.