"Љубав према Радничком до последњег динара"!

"Подсећам да сам ја раније говорио о томе како се нишки функционери гурају за функције у „Радничком“, да највише воле да гледају утакмице из ложе, а да љубав према клубу није љубав до последњег динара".

"Дуг „Радничког“, по писању медија износи близу 200 милиона динара“, каже Бранислав Јовановић, председник нишког одбора Народног покрета Србије.

Он подсећа и да је извршење буџета за изградњу, привреду и пољопривреду за ову годину свега 32 посто, а за спорт, туризам и омладину, где су водећи људи припадници интересних група и кумови локалних функционера, чак 80 посто.

„Спорт су упропастили, фудбал, рукомет, кошарку. Ветарполо клуба нигде нема, његови челници путују на Олимпијаду у Рио де Женеиро, а омладина нам бежи из Ниша у Немачку главом без обзира“, наглашава Јовановић и додаје да је и туризам Нишкој Бањи на самом дну, хотели у распаду, али хостели градских функционера зато одлично раде.

 Јовановић истиче да фудбалски клуб „Раднички“ служи само за отимачину, а да ко то каже гласно добија навијаче овог клуба за непријатеље.

Он каже да од 1999. године, када је био на челу градске владе, за спорт и фудбал у Нишу ништа није урађено.

„Када сам био на тој позицији промењен је главни травнати терен, баш у време када је играна пријатељска утакмица са Швајцарском. Када сам био директор Дирекције за изградњу Града донет је Закон о помоћи грађевинској индустрији и на тај начин су са 50 посто обезбеђена средства за изградњу стадиона „Чаир“, рађени су спортски објекти, урађен је потпуно нов травнати тепих на помоћном терену, а Ниш је добио по први пут и вештачку траву такође на помоћном терену стадиона „Чаир“, реконструисано „Жељино“ игралиште, урађен главни терен, трибине, кров, свлачионице стадиона”, подсећа Јовановић.