Посланике купују за 10.000 евра

Поводом реконструкције војвођанске владе претходних дана пљуштале су оптужбе између СНС и ДС о куповини посланика. Напредњак Игор Мировић оптужио је демократе да пазаре посланике по цени од 50.000 до 100.000 евра, а ДС је узвратио оптужбама да напредњаци поткупљују и уцењују парламентарце.

Према незваничним информацијама „Блица”, вероломства посланика у скупштинама Србије и Војводине сада, ипак, не прелазе 20.000 евра или се своде на добијање радног места и одустајање од правосудног истраживања пословних мућки. На пример, Светлана Селаковић је из ДСС прешла у Вулинов ПС након што је добила функцију у Фонду ПИО, а Зоран Танасковић је из ДС отишао у исту странку како би добио уносни посао нотара.

Рекорд Маје Гојковић
Име актуелне председнице парламента Маје Гојковић никада се није доводило у везу с потплаћивањем, али она је, чак и за српске стандарде, променила велики број странака. Гојковићева је прешла пут од СРС, преко оснивања своје групе грађана, па Народне партије, која је сарађивала са Коштуницом, потом је НП приступила УРС, да би потом подржала владу СНС-СПС-УРС, и на крају ушла у СНС.

Златна времена политичке трговине у Србији била су 2005. и 2001, када су парламентарци за промену странке могли да се обезбеде бројевима са пет нула, решеним стамбеним питањем и, као и данас, одустајањем од кривичних пријава.

- Тржиште је једино које одређује цене, било да је роба која се тражи легална или не. Куповина подршке посланика и одборника новцем или привилегијама може да се третира као кривично дело злоупотребе службеног положаја или трговине утицајем, међутим, проблем је то што иза таквих оптужби не следе кривичне пријаве - каже за „Блиц” Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности“.

Да партије имају разне начине да плате, показује пример Ненада Китановића из 2013, који је за прелазак из ДС у УРС добио субвенцију од Министарства финансија за фирму своје супруге.

Док се данас, по свему судећи, арче државни ресурси, Богољуб Карић је крајем 2005. наводно купио петоро посланика из разних странака и искеширао за сваког од њих по 200.000 евра, док су неки добили и „пасат”. Тиме је његов ПСС ушао у парламент иако није учествовао на изборима.

Александар Стефановић, бивши генерални секретар СРС, својевремено је испричао да су социјалисти 1993. у Скупштини Србије платили радикалима 300.000 марака за четири гласа. Стефановић је признао да је 2001. разбио посланичку групу СПС, а социјалисти су потом поцепали СРС тако што су одвели десет посланика за по 100.000 долара. Јован Гламочанин је тада, наводно, добио стан, кола и спонзорушу.