Poslanike kupuju za 10.000 evra

Povodom rekonstrukcije vojvođanske vlade prethodnih dana pljuštale su optužbe između SNS i DS o kupovini poslanika. Naprednjak Igor Mirović optužio je demokrate da pazare poslanike po ceni od 50.000 do 100.000 evra, a DS je uzvratio optužbama da naprednjaci potkupljuju i ucenjuju parlamentarce.

Prema nezvaničnim informacijama „Blica”, verolomstva poslanika u skupštinama Srbije i Vojvodine sada, ipak, ne prelaze 20.000 evra ili se svode na dobijanje radnog mesta i odustajanje od pravosudnog istraživanja poslovnih mućki. Na primer, Svetlana Selaković je iz DSS prešla u Vulinov PS nakon što je dobila funkciju u Fondu PIO, a Zoran Tanasković je iz DS otišao u istu stranku kako bi dobio unosni posao notara.

Rekord Maje Gojković
Ime aktuelne predsednice parlamenta Maje Gojković nikada se nije dovodilo u vezu s potplaćivanjem, ali ona je, čak i za srpske standarde, promenila veliki broj stranaka. Gojkovićeva je prešla put od SRS, preko osnivanja svoje grupe građana, pa Narodne partije, koja je sarađivala sa Koštunicom, potom je NP pristupila URS, da bi potom podržala vladu SNS-SPS-URS, i na kraju ušla u SNS.

Zlatna vremena političke trgovine u Srbiji bila su 2005. i 2001, kada su parlamentarci za promenu stranke mogli da se obezbede brojevima sa pet nula, rešenim stambenim pitanjem i, kao i danas, odustajanjem od krivičnih prijava.

- Tržište je jedino koje određuje cene, bilo da je roba koja se traži legalna ili ne. Kupovina podrške poslanika i odbornika novcem ili privilegijama može da se tretira kao krivično delo zloupotrebe službenog položaja ili trgovine uticajem, međutim, problem je to što iza takvih optužbi ne slede krivične prijave - kaže za „Blic” Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti“.

Da partije imaju razne načine da plate, pokazuje primer Nenada Kitanovića iz 2013, koji je za prelazak iz DS u URS dobio subvenciju od Ministarstva finansija za firmu svoje supruge.

Dok se danas, po svemu sudeći, arče državni resursi, Bogoljub Karić je krajem 2005. navodno kupio petoro poslanika iz raznih stranaka i iskeširao za svakog od njih po 200.000 evra, dok su neki dobili i „pasat”. Time je njegov PSS ušao u parlament iako nije učestvovao na izborima.

Aleksandar Stefanović, bivši generalni sekretar SRS, svojevremeno je ispričao da su socijalisti 1993. u Skupštini Srbije platili radikalima 300.000 maraka za četiri glasa. Stefanović je priznao da je 2001. razbio poslaničku grupu SPS, a socijalisti su potom pocepali SRS tako što su odveli deset poslanika za po 100.000 dolara. Jovan Glamočanin je tada, navodno, dobio stan, kola i sponzorušu.